Zakoni O Uniji 1707.

Tim zakonima ratifikovan je Ugovor o uniji, koji je potpisan 22. jula 1706. nakon pregovora između izaslanstava ta dva parlamenta. Ovi su zakoni ujedinili Kraljevinu Englesku i Kraljevinu Škotsku ― dotad dve države sa odvojenim zakonodavnim telima, ali u personalnoj uniji ― u jedinstveno, ujedinjeno kraljevstvo koje se zvalo Kraljevina Velika Britanija.

Dve zemlje su delile istog monarha od Unije kruna 1603, kad je škotski kralj James VI nasledio engleski presto od Elizabete I, s kojom je bio u srodstvu i po majčinoj i po očevoj liniji. Iako se govori o "uniji kruna", do 1707. zapravo se radilo o dve odvojene krune koje su bile ujedinjene u istoj osobi (nasuprot predloženom stvaranju jedne krune i jednog kraljevstva, kakva je potom bila Kraljevina Velika Britanija). Bila su tri pokušaja (1606, 1667. i 1689. godine) da se dve zemlje ujedine, ali do toga nije došlo sve do početka 18. veka, kad su vlasti obe zemlje podržale tu ideju, premda iz različitih razloga.

Zakoni su stupili na snagu 1. maja 1707. Na ovaj datum škotski i engleski parlament ujedinili su se u jedan Parlament Velike Britanije, smešten u Westminsterskoj palati u Londonu, u kojoj se do tada sastajao engleski parlament. Stoga se ovi zakoni navode kao Unija Parlamenata. Istoričar Simon Schama rekao je za uniju: "Ono što je počelo kao neprijateljsko spajanje, završilo se potpunim partnerstvom i preraslo u najmoćniji koncern u svetu ... to je bila jedna od najzadivljujućih transformacija u evropskoj istoriji".