Steroidni Hormon

Steroidni hormoni se mogu grupisati u pet grupa na osnovu receptora za koji se vezuju: glukokortikoidi, mineralokortikoidi, androgeni, estrogeni, i progestageni. Derivati vitamina D su šesti blisko srodni hormonski sistem sa homolognim receptorima, mada su oni steroli.

 

Prirodni steroidni hormoni se u opštem slučaju sintetišu iz holesterola u gonadima i adrenalnim žlezdama. Ovi hormoni su lipidi. Oni mogu da prođu kroz ćelijsku membranu jer su rastvorni u masnoći. Oni se zatim vezuju za steroidne hormonske receptore, koji mogu da budu nuklearni ili citosolni u zavisnosti od steroidnog hormona, i tim putem izazivaju promene u ćeliji. Steroidni hormoni se generalno prenose krvotokom vezani za specifične prenosničke proteine, poput seks hormon-vezujući globulin ili kortikosteroid-vezujući globulin. Dalje konverzije i katabolizam se odvijaju u jetri, drugim "perifernim" tkivima, i ciljnim tkivima.

Sintetički steroidi i steroli

Mnoštvo raznih sintetičkih steroida i sterola je razvijen. Većina njih su steroidi, mada neki ne-steroidni molekuli mogu da interaguju sa steroidnim receptorima usled sličnosti molekulskog oblika. Neki sintetički steroidi su slabiji, dok su drugi jači, od prirodnih steroida čije receptore aktiviraju.

Ovo su primeri sintetičkih steroidnih hormona:

• Glukokortikoidi: prednizon, deksametazon, triamcinolon
• Mineralokortikoid: fludrokortizon
• Vitamin D: dihidrotahisterol
• Androgeni: oksandrolon, nandrolon (takođe poznati kao anabolički steroidi)
• Estrogeni: dietilstilbestrol (DES)
• Progestini: noretindron, medroksiprogesteron acetat

• Signalizacija nuklearnih receptora Arhivirano 2009-04-07 na Wayback Machine-u