Nevenka Urbanova

3.">28. mart 1909. - Beograd, 7. januar 2007.) je bila srpska glumica.

Prošla je audiciju 1925. godine kod Milana Grola i Milana Kašanina i primljena za člana drame Narodnog pozorišta u Beogradu. Ostvarila je preko 150 uloga. Statust prvakinje Narodnog pozorišta stekla je 1936. godine, radila je do penzionisanja 1959. u Narodnom pozorištu. Poslednji put se pojavila na pozorišnoj sceni 21. aprila 1965. godine, kao gošća u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, na svetskoj prapremijeri Mrožekovog dela „Tango“. Tog dana, na scenu JDP-a izašao je glumački ansambl u sastavu: Ljubiša Jovanović, Blaženka Katalinić, Nevenka Urbanova, Snežana Nikšić, Slavko i Nikola Simić i Marko Todorović.

Neke od najznačajnijih uloga koje je ostvarila su: Lola Montez („Opčinjeni kralj“), Baronica Kasteli - Glembaj („Gospoda Glembajevi“), Gospođa Erlin („Lepeza ledi Vindermir“), Julija („Obožavana Julija“), Serafina („Tetovirana ruža“).

„Za predratnu generaciju gledalaca ona je žena „erotske inteligencije“, femme fatale svoga doba, ta Gospođica Alvares, Jarmila Janska, Džil, Žanina, Lucija Silva, Melita, a za nas posleratnu generaciju Nušićeva Rina, Krležina Barunica Kasteli, Vajldova Ledi Vindermir, Ratiganova Hester Kolijer, Sovažonova Obožavana Julija i Serafina Tenesija Vilijamsa.“ (Jovan Ćirilov)

Bila je udata za vajara Dušana Jovanovića (†1945), sina dvorskog fotografa Milana Jovanovića i sinovca slikara Paje Jovanovića. Godine 2002. Nevenka Urbanova je poklonila princu Aleksandru dve biste njegovog oca kralja Petra Karađorđevića koje je izradio njen suprug. Tom prilikom poslednji put se pojavila u javnosti.

Osim u pozorištu glumila je i u filmovima:

• Sve radi osmeha (1926),
• Da sam ranije znala (1928),
• Sofka (1948),
• Sreća u torbi (1961),
• Medaljon sa tri srca (1962).

U poslednjim decenijama života bavila se pisanjem svojih uspomena. Godine 2000. objavila je knjigu Svici koji slovima svetle u sopstvenom izdanju (sa predgovorima akademika Dejana Medakovića i reditelja Miroslava Belovića), a 2006. u ponovljenom izdanju (izdavač Narodno pozorište u Beogradu).. Tokom aprila i maja 2006. u Univerzitetskoj biblioteci trajala je izložba posvećena Hugu Klajnu, na predavanju „Glumci o reditelju Klajnu“ 4. maja 2006. učestvovala je pismenim saopštenjem koje je pročitao Predrag Ejdus..

Dobila je nagradu Vlade Srbije za ulogu Rine u Nušićevom „Pokojniku“, zatim prvu nagradu na Festivalu radio i TV drame u Ljubljani za radio monodramu „Liptonov čaj“ 1964. godine. Glumačku nagradu „Dobričin prsten“ dobila je 1984. Jedan je od dobitnika nagrade akademije „Ivo Andrić“ za 2005. godinu. Godine 1994. u Galeriji SANU otvorila je izložbu povodom 125 godina Narodnog pozorišta.

• Najveći deo svog života, i umetničkog veka, posvetio je Nevenki Urbanovoj njen sudrug, družbenik, „prijatelj do poslednjeg daha, akademski slikar Dimitrije Diško Marić. Posvetio joj je i svoje suptilne slike nežnog kolorita, kao što je bila nežna i njegova ljubav prema Nevenki.“ (Jovan Ćirilov)..
• Kad je umrla, bila je u tom momentu najstarija srpska glumica. Po njenoj želji vest o smrti objavljena je tri dana kasnije, 10. januara, nakon što su obavljeni kremacija i sahrana. Vest o njenoj smrti objaviljena je u Drugom dnevniku RTS 10. januara 2007.

• Nevenka Urbanova na sajtu IMDb
• Poljska avangardna drama u Jugoslaviji (1945-1990)
• Nevenka Urbanova: Vaskrs
• Informacija o poklonu dve biste (objavljena u više novina, oktobar 2002.) Arhivirano 2011-09-14 na Wayback Machine-u
• Žena od reči Nevenka Urbanova („NIN“ br. 2704. od 24. oktobra 2002.) Arhivirano 2008-02-26 na Wayback Machine-u
• Dodela nagrada akademije „Ivo Andrić“ za 2005. godinu
• Preminula Nevenka Urbanova pozorišna diva („Politika“, 11. januar 2007.)^{[mrtav link]}