Danica Obrenić

10.">21. oktobar 1920 – Beograd, 30. oktobar 2004) je bila srpska pevačica Radio Beograda za repertoar pesama Južne Srbije, Makedonije i starogradskih.

Rođena je u Mladenovcu od oca Miloša Jovanovića, železničara poreklom iz Niša, i majke Draginje rođene Đorđević, domaćice iz Mladenovca. Osnovnu školu je završila u Mladenovcu, a šest razreda gimnazije u Smederevskoj Palanci, gde se porodica preselila zbog očevog posla. Neposredno pred Drugi svetski rat preselili su se u Beograd. Za vreme rata pohađala je muzičku školu „Stanković“ na odseku za solo pevanje u klasi Žarka Cvejića (1907-1994), na završnom ispitu je pevala jednu od arija iz opere Rigoleta.

Primljena je 1948. u Hor Radio Beograda kao solista, u stalni radni odnos kao voklani solista prešla je 1955. sa još četvoro pevača: Anđelijom Milić, Zorkom Butaš, Radmilom Dinić i Ljubivojem Vidosavljevićem. Bili su to prvi pevači stalno zaposleni u Radio Beogradu.

Pevala je južnosrbijanske (vranjanske) i makednoske pesme, kao i starogradske. U fonoteci Radio Beograda čuvaju se 133 njena snimka za 111 pesama, neke su snimane više puta. Prvi snimak je za pesmu „Da znaješ, mori mome“, uz Narodni orkestar radio Beograda, pod upravom Vlastimira Pavlovića Carevca, a poslednji „Sedela Magda na čardaku“, iz novembra 1974, uz Narodni orkestar radio Beograda, pod upravom Miodraga Jašarevića.

Snimila je preko 40 zajedničkih ploča sa izvornim narodnim i starogradskim pesmama. Snimila je i jednu samostalnu long-plej ploču 1976. godine u izdanju PGP RTS.

Neke od nagrada koje je osvojila su: 1. nagrada Stučnog žirija na „Beogradskom proleću 1969“ u okviru Večeri starogradskih pesama, 1. nagrada Stručnog žirija na 10. „Beogradskom saboru 1972“, Zlatni mikrofon Radio Beograda, Estradna nagrada Srbije, Plaketa grada Beograda, Orden rada sa srebrnim vencem i „Vitez narodne pesme“ koga joj je dodelilo Udruženje starih Čukaričana iz Beograda 24. maja 2001. godine.

Neke od poznatijih pesama koje je izvodila su „Magla padnala v dolina“, „Lastavice, lasto“, „Gde si dušo, gde si rano“, „Moj dilbere, kud se šećeš“ i druge. Pojavljivala se u filmu Čudotvorni mač (1950) kao pevačica, kao i u TV serijama „Selo bez seljaka“ (1970) i „Siluete“ (1984).

Udala se 1949. za Vojislava Obrenića (umro 1966), profesora u Ekonomoskoj školi u Beogradu. Imali su ćerku Draganu koja živi u Londonu.

Poslednje godine života je provela u bežanijskom Staračkom domu (Gerontološki centar „Bežanijska kosa“), gde je i umrla 30. oktobra 2004. godine. Sahranjena je 4. novembra na Novom groblju u Beogradu, oproštajni govor je održao Radoslav Graić.