Film, 1976 Carrie

u režiji Brajana De Palme, snimljen po romanu Stivena Kinga. Film se smatra jednom od najboljih adaptacija nekog od romana Stivena Kinga. Producentska kuća United Artists zaradila je od filma preko 33 miliona dolara u SAD, dok je budžet za film iznosio samo 1.800.000 $, što je naišlo na odobravanje i kritike. Snimljeni su i nastavci: „The Rage: Carrie 2“ i TV-film Keri iz 2002. ali bez angažmana Brajana de Palme.

Carrie
originalni kino-poster
Režija	Brian De Palma
Producent	Paul Monash
Scenario	Lawrence D. Cohen
Predložak	Carrie; autor: Stephen King
Uloge	Sissy Spacek John Travolta Piper Laurie
Muzika	Pino Donaggio
Fotografija	Mario Tosi
Montaža	Paul Hirsch
Studio	Red Bank Films
Distribucija	United Artists
Datum(i) premijere	3. 11. 1976 (1976-11-03)
Trajanje	98 min.
Zemlja	Sjedinjene Države
Jezik	engleski
Budžet	1,8 mil $
Bruto prihod	33,8 mil. $
Kronologija
Prethodi: Sl(ij)edi:
The Rage: Carrie 2 (1999)

Povučena devojka koja živi sa verski zaluđenom majkom i koju maltretiraju drugarice iz škole otkriva da ima moć telekineze. Su, jedna od devojaka koje su je maltretirale, oseća krivicu zbog toga i moli svog dečka da umesto nje povede Keri na matursko veče. Mladić upornošću uspeva da nagovori nepoverljivu Keri da bude njegova pratilja i ona zaista počinje da želi da se uklopi među svoje vršnjake i da počne da se ponaša kao svaka druga devojka. Međutim, ljubomorna Kris želi da ponizi Keri zbog kazne koju je zaradila zato što ju je maltretirala i sa svojim dečkom Bilijem sprema osvetu na samoj maturskoj večeri. Međutim, neslana šala se pretvara u masakr...

Film je dobio mnoge pozitivne kritike. Filmski kritičar Rodžer Ibert u „Čikago san tajmsu“ (Chicago Sun-Times) izjavio je da je to „apsolutno opčinjavajući film strave i užasa“, kao i to da je „pronicljivo urađen ljudski portret“. Polin Kejl iz „Njujorkera“ (The New Yorker) izjavila je da je „Keri najzabavniji film još od Ralja (Jaws) - provokativan, zastrašujući, lirski šokantan.“ Kritičarka Suzan Šenker (Susan Schenker) rekla je da je bila besna na sebe zbog načina na koji je film „manupilisao njome do trenutka kada je srce počelo da joj ubrzano kuca“, ali je bila i postiđena jer je film zaista realan. Vodič kroz bioskop (The Movie Guide) iz 1998. proglasio je Keri horor-filmom koji je obeležio taj period, dok je Stiven Farber u „Nju vest magazinu“ još 1978. prorekao da će „Keri“ postati „horor-klasik, da će se o filmu tek pisati i raspravljati u godinama koje dolaze i da će plašiti i naredne generacije“. Kventin Tarantino je izjavio da je ovo osmi film na njegovoj listi najomiljenijih filmova za sva vremena.

Bilo je i negativnih kritika, pa je tako komentar Andrew Sarris u „The Village Voice“ bio da je zapravo zanimljivih scena toliko malo, da se dve sekvence toliko produžene i usporene da je izgledalo kao da je potrebno utošiti vreme.