Azotni Oksidi

• Azot-monoksid (NO), azot(II) oksid
• Azot-dioksid (NO₂), azot(IV) oksid
• Azot-suboksid (N₂O), azot (I) oksid
• Azot-trioksid (N₂O₃), azot(II, IV) oksid, anhidrid azotaste kiseline.
• Azot-tetroksid (N₂O₄), azot(IV) oksid
• Azot-pentoksid (N₂O₅), azot(V) oksid, anhidrid azotne kiseline

(Poslednja tri sa spiska su nestabilna jedinjenja.)

Hemijske reakcije koje dovode do nastanka azotnih oksida mogu proizvesti nekoliko različitih jedinjenja kiseonika i azota (različiti proporcionalni odnosi), u zavisnosti od uslova same reakcije. Ovo je jedan od razloga zašto su sporedni, nusproizvodi N₂O nepoželjni; proizvodnja ostala dva stabilna oksida azota, koja su uzgred veoma otrovna, su zakonom regulisana.

• 
  Azot-monoksid, NO
• 
  Azot-dioksid, NO₂
• 
  Azot-suboksid, N₂O
• 
  Azot-trioksid, N₂O₃
• 
  Azot-tetroksid, N₂O₄
• 
  Azot-pentoksid, N₂O₅

NO_x je uopštena forma za mono-azotne okside(NO i NO₂). Ovi oksidi nastaju prilikom procesa sagorevanja, naročito prilikom procesa sagorevanja na visokim temperaturama.

Na normalnoj, ambijentalnoj, temperaturi kiseonik i azot ne reaguju međusobno. Prilikom rada motora sa unutrašnjim sagorevanjem, sagorevanje smeše vazduha i goriva proizvodi dovoljno visoku temperaturu da bi izazvalo endotermnu reakciju atmosferskog azota i kiseonika u plamenu. U gradovima gde je saobraćaj gust, količina azotnih oksida je primetna i može biti čak i štetna.

U prisustvu viška kiseonika (O₂), Azot-monoksid (NO) će reagovati i nastaće Azot-dioksid (NO₂), a vremenski period ove reakcije zavisi od same koncentracije u vazduhu, vidi se na tabeli:

Kada su NO_x i neke od organskih isparljivih smeša (VOC) zajedno u vazduhu, i uz prisustvo sunčeve svetlosti, one formiraju fotohemijski smog, koji daje veliki udeo u zagađenju prirode. Pored zagađenja ove komponente i negativno utiču na čovekovo zdravlje.

1. Azot-dioksid, ako se rastvori u vlagi iz vazduha, formira komponentu (azotnu kiselinu) kisele kiše:

2NO₂ + H₂O → HNO₂ + HNO₃

(Azot-dioksid + voda → azotasta kiselina + azotna kiselina).

2. Zatim se azotasta kiselina razlaže:

3HNO₂ → HNO₃ + 2NO + H₂O

(azotasta kiselina → azotna kiselina + azot-monoksid + voda),

3. Gde azot-monoksid reaguje sa kiseonikom, oksiduje, i formira azot-dioksid koji opet reaguje sa vodom i opet stvara azotnu kiselina:

4NO + 3O₂ + 2H₂O → 4HNO₃

(azot-monoksid + kiseonik + voda → azotna kiselina).

Azot-monoksid takođe učestvuje u stvaranju ozona u troposferi.

U poljoprivredi fertilizacija i obogaćivanje zemljišta azotnim đubrivima takođe pripomaže obogaćivanju atmosferskih NO_x, preko fertilizacije zemljišta pomoću mikroorganizmima koji pospešuju proces.