1728 — Пётр III (1762 ӧлтӱрткен), россий император (1762 ј.бож.).
1783 — Фёдор Толстой (1873 ј.бож.), орус јурукчы, медальер ле скульптор.
XIX чак
1829 — Константин Гирс (1888 ј.бож.), контр-адмирал Российского императорского флота.
1835 — Михаил Микешин (1896 ј.бож.), орус јурукчы, график-иллюстратор ло скульптор.
1866 — Август Вассерман (1925 ј.бож.), немец микробиолог ло иммунолог.
1874 — Дмитрий Гулиа (1960 ј.бож.), народный поэт Абхазияныҥ эл ӱлгерчизи, абхаз литератураныҥ тӧзӧӧчизи.
1876
Пётр Кончаловский (1956 ј.бож.), орус совет јурукчы.
1886 — Алексей Кручёных (1968 ј.бож.), орус ӱлгерчи-футурист.
1888 — Михаил Бонч-Бруевич (1940 ј.бож.), радиотехник, совет радиоламповый промышленностьты тӧзӧгӧн.
1893 — Андрес Сеговиа (1987 ј.бож.), испан гитарист ле композитор.
1895 — Хенрик Дам (1976 ј.бож.), датский биохимик ле физиолог, Нобельдиҥ физиология ла медицинада сыйын алган (1943).
1895 — Евгений Беляев (1964 ј.бож.), совет востоковед, арабист, трудов по истории исламныҥ тӱӱкизи керегинде бичимелдердиҥ авторы, Египеттиҥ Билим Академиязыныҥ кӱндӱлӱ турчызы.
XX чак
1904 — Алексей Косыгин (1980 ј.бож.), СССР-дыҥ Башкарузыныҥ јааны (1943—1946 ла 1964—1980), эки катап Социалистический Иштиҥ Геройы.
1905 — Лев Атаманов (1981 ј.бож.), кинорежиссёр, советский јуралган мультипликацияныҥ пионеры, РСФСР-дыҥ эл артисти.
1915 — Евгений Лифшиц (1985 ј.бож.), физик-теоретик, академик АН СССР.
1921 — Юлиан Бромлей (1990 ј.бож.), совет тӱӱкичи ле этнограф, академик АН СССР.
1922 — Михаил Лохвицкий (1989 ј.бож.), совет бичиичи ле журналист.
1925
Алексей Парамонов (2018 ј.бож.), совет футболист, олимпий чемпион (1956).
Сэм Пекинпа (1984 ј.бож.), американ кинорежиссёр, сценарист, постановщик.
1927 — Юбер Живанши (2018 ј.бож.), француз модельер.
1935 — Владимир Скулачёв, совет ле россий биохимик, академик АН СССР ле РАН.
1944 — Константин Леселидзе (1903 ј.чык.), совет военачальник, генерал-полковник, Советский Союзтыҥ Геройы.
1968 — Павел Варфоломеевич Кузнецов (1878 ј.чык.), орус јурукчы.
1968 — Ховард Уолтер Флори, (1898 ј.чык.), австралий патолог, Эрнст Чейнле кожо пенициллинди арчыыр иш ӧткӱрген, оны англий билимчи Александр Флеминг 1945 јылда ачкан болгон, билимчилердиҥ ӱчӱлезине Нобельдиҥ сыйлары берилген.
1972 — Георгий Викторович Адамович (1892 ј.чык.), орус ӱлгерчи ле литературалык критик.
1984 — Михаил Александрович Шолохов (1905 ј.чык.), орус бичиичи, Нобельдиҥ литературала сыйыныҥ лауреады (1965) .
1993
Лев Дмитриев (1921 ј.чык.), совет билимчи-литературовед, јебренорус литератураны шиҥдеген.
Инге Леманн (1888 ), датский геофизик ле сейсмолог эпши кижи.
1999 — Даниил Нетребин (1928 ј.чык.), актёр театр ла киноныҥ, РСФСР-дыҥ кӱндӱлӱ артисти.
XXI чак
2003 — Нина Дмитриева (1917 ј.чык.), совет ле россий искусствовед, кеендиктиҥ теоретиги ле тӱӱкичизи, литератор.
2004 — Сергей Сергеевич Аверинцев (1937 ј.чык.), Россияда эҥ ле јарлу филолог.
2006 — Геннадий Николаевич Айги (чын ӧбӧкӧзи Лисин, 1934 ј.чык.), чуваш ӱлгерчи.
2010 — Владимир Яковлевич Мотыль (1927 ј.чык.), совет ле россий режиссёр театр ла киноныҥ, сценарист («Женя, Женечка и «катюша», «Белое солнце пустыни» ле о.ӧ.).
2013 — Алексей Юрьевич Герман (1938 ј.чык.), совет ле россий кинорежиссёр, РСФСР-дыҥ эл артисти.
2015
Борис Носик (1931 ј.чык.), орусский бичиичи ле журналист, драматург, кӧчӱреечи.
Алексей Губарев (1931 ј.чык.), совет лётчик-космонавт, авиацияныҥ генерал-майоры, эки катап Советский Союзтыҥ Героы.
Ајарулар
This article uses material from the Wikipedia Алтай article Кочкор айдыҥ 21 кӱни, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Ӧскӧзи кӧргӱзилбеген болзо, контентти CC BY-SA 4.0 лицензияла эдинерге јарар. Images, videos and audio are available under their respective licenses. ®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Алтай (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.