Филм Посматрачи

Премијерно је приказан 17. октобра 2016. године. Редитељ филма је Никола Љуца, који је познат по свом филму " Влажност", директор фотографије је Војкан Гостиљац, а сценарио потписује драматург и уредник редакције Дечјег програма РТС-а Наташа Дракулић. Филм реализује Унитас фонд, Миксер, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Министарство унутрашњих послова и Центар за заштиту жртава трговине људима.

Филм је део шире кампање чије је слоган Не посматрај реагуј.

Кроз низ видео клипова, познате личности указују на податке у овој области, како би скренули пажњу и допринели ширењу свести јавности о овом проблему. Кампању су својим учешћем подржали: Нела Михајловић, Александар Шапић, Ненад Јездић, Александар Срећковић - Кубура, Тања Петернек- Алексић, Небојша Илић, Тамара Драгичевић, Сара Јовановић, Нина Радуловић - Лечић. Филм се користи као едукативно средство и подршка за квалитетнији рад запослених у образовању са ученицима у средњим и основним школама, на превенцији у овој области.

Кроз три одвојене приче, кратки играни филм прати судбине троје младих људи који постају (потенцијалне) жртве у мрежи трговине људима.

Прва прича говори о Тамари. Тамара је девојчица која због проблема у породици, одбачености од стране вршњака, пристаје да крене на пут са дечком кога је тек упознала, у нади да ће њен живот кренути бољим током и да ће пажњу и љубав коју није добила од мајке и вршњака, добити управо од једног младића, ни свесна да њена субнина може пасти у руке трговаца људима. Друга прича говори о Петру, о томе како се путем друштвених мрежа постаје (потенцијана) жртва трговине људима. Петар због страха да ће бити исмејан од стране друштва и страха да ће га родитељи осуђивати, избегава да говори о свом проблему, и тако бива приморан да пође са једним мушкарцем који је јачи и већи од њега. У трећој причи девојка која се зове Каћа због своје одлуке и одлуке њених родитеља који је доносе у нади за бољом материјалном ситуацијом и условима живота, дају своје дете непознатој жени која јој нуди посао у непознатом. Све три приче у филму имају и своју паралелну реалност у којој сви они доносе исправне одлуке и тако избегавају да постану део мреже трговине људима.

Младима филм шаље јасну поруку да је важно да причају о својим страховима, сумњама и о ономе што их брине са својим ближњима и да не оклевају да се обрате специјализованим институцијама када им је потребна помоћ. Иако се малади суочавају са многим тешкоћама током одрастања, важно је да верују у себе и буду опрезни.