Ненад Брикси

мај">4. мај 1924-1984) био је хрватски новинар, романописац, комедиограф, покретач и уредник многих часописа. Његов најпознатији допринос култури је уређивање стрипа Алан Форд који је захваљујући и преводу Бриксија постигао готово већу популарност од оне у држави настанка, Италији.

Ненад Брикси
Лични подаци
Пуно име	хрв. Nenad Brixy
Датум рођења	(1924-05-04)4. мај 1924.
Место рођења	Вараждинске Топлице  Краљевина СХС,
Датум смрти	17. август 1984.(1984-08-17) (60 год.)
Место смрти	Загреб, СФРЈ
Књижевни рад
Најважнија дела	„Мртвацима улаз забрањен“ „Загребачка веза“ „Бијела лоптица“

Основну школу и гимназију похађао је у Вараждину, а након тога се уписао у Економско-комерцијалну високу школу у Загребу, али коју је након два семестра напустио да би се посветио новинарству.

У послератном периоду све до 1974. бави се уредништвом листова: Вараждинске вијести (1945—1947), Нови лист, Ријека (1947—1954), Народни лист, Загреб (1955), Глобус (1956). Главни и одговорни је уредник листа Плави вјесник (1960—1967), а ускоро затим уредник забавних садржаја у загребачком Вјеснику (1967—1974), листу који је био аналогија београдске Борбе. Из издаваштва се због срчане болести морао повући, те је 1973. године отишао у инвалидску пензију.

Осим новинарства, од 1945. бавио се и писањем новела, цртица, хуморески и путописа. Написао је неколико комедија и радио-драма, савремене тематике и с местом збивања у Загребу. Под псеудонимом Тимоти Тачер објавио је више хумористичко-криминалистичких рото-романа, од којих су неки обрађени и за ТВ екран. Романи "И тако даље" и "Све или нешто" преведени су на чешки. Као најуспешније Бриксијево дело рачуна се роман "Мртвацима улаз забрањен" који је доживео десетак издања, преведен је на пет језика, а према њему су снимљена и два играна филма.

Стрип Алан Форд, који је настао 1969. у Италији, на подручје бивше Југославије доспео је путем загребачког Вјесника 1972. године. Стрип је почео да излази са оригиналном адаптацијом и преводом на хрватско-српски језик. У почетку стрип није наилазио на велику пажњу, али је популарност из дана у дан расла, а теоретичари се слажу да је на ту популарност у великој мери утицао генијално духовит превод Ненада Бриксија. Многобројни цитати из његовог превода су постали део популарне културе на читавом балканском простору:

Иронично је и симболично да је стрип подбацио у земљама склоним стрипу, као што су САД и Француска, а успео само на српскохрватском говорном подручју, чак и више него у самој Италији. Изгледа да су и аутори уочили то "померање тржишта" тако да је постојала чак и епизода са карикатуром Тита, која је у СФРЈ наравно била забрањена.

Све у свему, Брикси се нашао главни "кривац" за тај одличан превод – за који је сазнао и сам Бункер, аутор стрипа – прилагођен пре свега хрватском хумору али који је сасвим добро пролазио и код осталих народа бивше Југославије. Повремено додајући своје властите доскочице Брикси је уносио у стрип свежину, те га учинио "делом културног ткива" код нас. Аутор једне од многих књига о Алану Форду пишући о социолошком аспекту стрипа наводи да "стрип није био само сатирична критика капитализма, већ и сваког корумпираног и некомпетентног система, а надреална фарса која је у њему превладавала овде је била препознатљив начин живота, док је кроз карактере главних ликова, нефункционалне дилетанте који ипак дочекају свој срећан крај, људима давао инспирацију и наду."

Брикси је на Алану Форду радио од 1972. све до смрти, 1984. (превео је нешто више од 93 епизода). Стрип у Италији и дан данас излази, са новим цртачима, али његови познаваоци и поштоватељи кажу да Алан Форд у другим издањима и преводима више никада није био исти.

Што се Бриксијеве културне заоставштине тиче, има и негативних ставова. На пример стрип-пуристи му замерају на словним грешкама при ручном испуњавању балончића и приписују то његовој наводној непосвећености. Постоје свакојаке критике, од оних да је био крив што су се свеске брзо (након свега два-три читања) распале, па до оних да Брикси иако живео и радио у Загребу није писао "чистим" хрватским језиком (мада је то био српскохрватски период, а загребачко издаваштво усмерено целокупном балканском простору од Словеније до Македоније).