Pongo Tapanuliensis

Ово је једна од три врсте орангутана, поред Суматранског орангутана (Pongo abelii) који настањује северозападне пределе острва, и Борнејског орангутана (Pongo pygmaeus). Описан је 2017. године као различита врста и представља прву постојећу врсту великих човеколиких мајмуна откривену након Боноба (Pan paniscus) 1929. године.

Pongo tapanuliensis
Одрасли мужјак
Одрасла женка
Статус угрожености
Критично угрожен  (IUCN 3.1)
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Ред:	Primates
Подред:	Haplorhini
Инфраред:	Simiiformes
Породица:	Hominidae
Род:	Pongo
Врста:	P. tapanuliensis
Биномно име
Pongo tapanuliensis Nurcahyo, Meijaard, Nowak, Fredriksson & Groves, 2017

Први пут се изолована популација орангутана у Батанг Торуу на подручју Јужног Тапанулија помиње током експедиције 1997. године, али тада није препозната као посебна врста. Pongo tapanuliensis се издваја као посебна врста орангутана тек од 2017, након детаљне филогенске студије. Студија је прикупила генетске узорке 37 јединки, а затим извршила морфолошку анализу 33 одрасла мужјака орангутана. Кључна компонента студије био је скелет одраслог мужјака који је угинуо након што су га припадници локалног становништва ранили, што је касније потврдило да се ради о холотипу врсте. Установљено је да је угинули мужјак имао другачије физичке карактеристике у поређењу са примарном групом узорака, нарочито у појединим карактеристикама лобање и зуба. Лобања ове јединке налази се у Зоолошком музеју у Богору. Генетско истраживање је такође приказала да би популација са подручја Батанг Тору требало да се сматра посебном врстом, јер су два узорка из те популације показала значајне разлике у односу на друге две врсте орангутана у анализи примарних компоненти.

Генетска поређења показују да су се Тапанулски орангутани издвојили од Суматранских орангутана пре око 3,4 милиона година, али да су постали изолованији након ерупције језера Тоба, која се догодила пре 75.000 година. Одржавали су спорадичне контакте који су престали пре најмање 10.000 до 20.000 година. Тапанулски орангутани су се издвојили од Борнејских орангутана много касније, пре 674.000 година. Орангутани су мигрирали са Суматре на Борнео док су острва била повезана копненим мостовима као делови Сундаленда током периода глацијала када је ниво мора био много нижи. Садашње станиште тапанулских орангутана сматра се подручјем које су првобитни орангутани прво настанили када су дошли на данашњу Индонезију са азијског континента.

 

Тапанулски орангутани личе на суматранске орангутане више од борнејских орангутана по телесној грађи и боји крзна. Међутим, имају мању главу и пљоснатије лице. „Дуги зов” мужјака тапанулског орангутана има виши тоналитет од суматранског орангутана, а траје дуже и има више тонова од борнејског орангутана. Њихова исхрана је такође јединствена, јер садржи необичне врсте, попут гусеница и шишарки.

Тапанулски орангутани живе у тропским и суптропским кишним широколисним шумама које се простиру јужно од језера Тоба на Суматри. Целокупна популација се налази на површини од око 1.000 km² на надморској висини од 300 до 1.300 m. Тапанулски орангутани су удаљени само 100 km од друге врсте орангутана на острву, суматранског орангутана.

Са мање од 800 јединки на подручју од 1.000 km², тапанулски орангутан је најређа врста великог човеколиког мајмуна. Ова чињеница је довела до класификовања врсте као Критично угрожене, иако је још увек није проценио Међународни савез за заштиту природе. Претњу за опстанак врсте чине дефорестација, лов, конфликт са људима, илегална трговина животињама, и нарочито, предложен пројекат изградње хидроелектране, који би могао да утиче на готово 8% њиховог станишта и уништи животињске миграционе путеве. Депресија услед парења јединки у блиском сродству јавља се због малог броја чланова популације. Ово је доказано анализом генетског низа две јединке тапанулског орангутана, која је показала знаке да су се њихови преци парили са јединкама у блиском сродству.