29. Октобар: датум

октобар (29.10.) је 302. дан године по грегоријанском календару (303. у преступној години). До краја године има још 63 дана.

• 588 — Тежак земљотрес погодио Антиохију, један од највећих градова Источноримског царства.
• 1814 — Први парни ратни брод „Фултон“, који је конструисао Роберт Фултон, поринут у њујоршкој луци.
• 1881 — У Јапану основана прва национална политичка странка.
• 1888 — У Цариграду потписана Конвенција о Суецком каналу, према којој „канал треба да буде слободан и отворен, за време рата и у време мира, за све трговачке и ратне бродове, без обзира на разлике у заставама“.
• 1918 — Хрватски сабор после распада Аустроугарске у Првом светском рату прогласио раскид државно-правног односа с Хабзбуршком монархијом и прогласио приступање Хрватске Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.
• 1923 — Турска је проглашена републиком након распада Османског царства.
• 1929 — Крах Њујоршке берзе, познат као „црни уторак“, означио почетак велике кризе која је уздрмала темеље америчке привреде, а касније се проширила на цео свет. Индустријска производња пала у развијеним земљама на ниво са почетка века, а без посла остало 26 милиона људи.
• 1941 — У Осијеку су усташе стрељале шесторицу Јевреја због давања прилога за "Црвену помоћ"
• 1956 — Нападом израелске војске на Синајско полуострво је почела Суецка криза.
• 1961 — Сирија је иступила из Уједињене Арапске Републике.
• 1964 — Уједињена Република Тангањика, Занзибар и Пемба променила назив у Танзанија.
• 1969 — Студент Универзитета Калифорније је послао прву поруку на Арпанету, претечи Интернета, према рачунару на Станфорском истраживачком институту.
• 1996 — У Бечу одржана аукција око 8.000 слика, скулптура и осталих уметничких дела која су од аустријских Јевреја у Другом светском рату отели аустријски и немачки нацисти. Приход додељен људима који су преживели холокауст.
• 1998 —
  • Комисија за истину Јужне Африке предала извештај председнику Нелсону Мандели у ком су бивши председник Бота, Манделина бивша супруга Вини, Бутелези и Афрички национални конгрес оптужени за кршење људских права.
  • Ветеран америчке астронаутике Џон Глен у 77. години спејс-шатлом „Дискавери“ поново полетео у космос, 36 година после своје прве космичке мисије.
• 1999 — Ирански председник Мухамед Хатами завршио посету Паризу, прву од 1979, а током које је апеловао на глобалну толеранцију и боље повезивање са Западом.
• 2000 — Више од 30.000 људи демонстрирало против неонациста у немачком граду Диселдорфу.
• 2001 —
  • Јапан усвојио контроверзан закон који дозвољава јапанским оружаним снагама, први пут после Другог светског рата, да буду ангажоване у иностранству као подршка америчким нападима у Авганистану.
  • Под притиском пакистанског председника затворено 12 припадника Исламског милитаристичког покрета ради истраге о оружаном нападу на једну хришћанску цркву, у ком је убијено 16 особа.
• 2015 — Власти НР Кине након 36 година укинуле закон о политици једног детета.

• 1507 — Фернандо Алварез де Толедо, шпански војсковођа, војвода од Албе. (прем. 1582)
• 1891 — Фани Брајс, америчка глумица, комичарка и певачица. (прем. 1951)
• 1897 — Јозеф Гебелс, немачки нацистички политичар. (прем. 1945)
• 1909 — Иван Бек, српски фудбалер. (прем. 1963)
• 1910 — Алфред Џ. Ајер, енглески филозоф и писац. (прем. 1989)
• 1929 — Јевгениј Примаков, руски политичар и дипломата, премијер Русије (1998—1999). (прем. 2015)
• 1943 — Душан Ивковић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 2021)
• 1947 — Ричард Драјфус, амерички глумац.
• 1957 — Ден Кастеланета, амерички глумац.
• 1956 — Миливој Ненин, је српски, универзитетски професор и дописни члан Српске академије наука и уметности.
• 1963 — Џед Брофи, новозеландски глумац.
• 1964 — Стеван Стевановић, српски фудбалски голман.
• 1967 — Игор Первић, српски глумац и музичар. (прем. 2019)
• 1967 — Руфус Суел, енглески глумац.
• 1970 — Едвин ван дер Сар, холандски фудбалски голман.
• 1970 — Филип Коку, холандски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1971 — Винона Рајдер, америчка глумица и продуценткиња.
• 1972 — Габријела Јунион, америчка глумица и списатељица.
• 1972 — Ксенија Мијатовић, српска певачица.
• 1973 — Роберт Пирес, француски фудбалер.
• 1974 — Алберт Нађ, српски фудбалер.
• 1974 — Оливер Ковачевић, српски фудбалски голман.
• 1975 — Александра Јефтановић, српска ТВ водитељка.
• 1976 — Милена Гович, америчка глумица, редитељка, музичарка и плесачица.
• 1979 — Игор Дуљај, српски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1980 — Бен Фостер, амерички глумац.
• 1981 — Руслан Ротан, украјински фудбалер и фудбалски тренер.
• 1987 — Туве Лу, шведска музичарка.
• 1988 — Ана Фокс, америчка порнографска глумица.
• 1989 — Примож Роглич, словеначки бициклиста и ски скакач.
• 1993 — Индија Ајсли, америчка глумица.
• 1993 — Сара Јовановић, српска певачица.
• 1997 — Ленс Строл, канадски аутомобилиста, возач Формуле 1.

• 1321 — Стефан Урош II Милутин, српски краљ из династије Немањића.
• 1889 — Николај Чернишевски, руски писац, књижевни критичар и револуционар.
• 1911 — Џозеф Пулицер, амерички новински магнат.
• 1932 — Жозеф Бабински, француско-пољски неуролог. (рођ. 1857).
• 1950 — Густав V, шведски краљ.
• 2002 — Драган Малешевић Тапи, српски сликар.
• 2007 — Фране Матошић, хрватски фудбалер. (рођ. 1918)
• 2010 — Војислав Кораћ, српски историчар уметности и академик (рођ. 1924).
• 2014 — Мајкл Сата, председник Замбије
• 2015 — Ранко Жеравица, југословенски и српски кошаркашки тренер (рођ. 1929).

• 1923 — Турска проглашена републиком, а генерал Мустафа Кемал Ататурк постао први председник.
• 1969 — Успостављена прва удаљена веза између два компјутера на универзитетима Станфорд и Калифорнија. Тај догађај означава почетак ере Интернета.

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

 

29. октобар на Викимедијиној остави.