Франсис Фукујама

октобар">27. октобар 1952) је амерички друштвени аналитичар и политички коментатор.

Франсис Фукујама
Франсис Фукујама, 2015.
Пуно име	Јошихиро Франсис Фукујама
Датум рођења	(1952-10-27)27. октобар 1952. (71 год.)
Место рођења	Чикаго, САД
Родитељи	Yoshio Fukuyama
Веб-сајт	fukuyama.stanford.edu

Рођен је у Чикагу као син протестантског проповедника. Дипломирао је класичне студије на Универзитету Корнел, а докторирао из области политичких наука на Харварду .

Фукујама се интензивно бави темама демократизације и међународне политичке економије. У последњих неколико година своју пажњу усмјерава на улогу културе и друштвеног капитала у савременом економском животу, као и на друштвене последице технолошких промјена.

Професор је међународне политичке економије и декан на Високој школи међународних студија у склопу Универзитета Џонс Хопкинс . Члан је савјета предсједника САД за биоетику. Има почасне докторате универзитета у Конектикату и Доену. Члан је америчког удружења за политичке науке, Савјета за спољне односе, Пацифичког савјета за међународну политику и Глобалне пословне мреже.

Књига Крај историје и последњи човјек објављена је у САД 1992. године, штампана у преко двадесет иностраних издања, преведена и на српски језик. Бестселер је у Америци, Јапану, Француској и Чилеу, а добила је и награду критике листа „Лос Анђелес тајмс“ и награду „Капри“ за италијанско издање.

Пре него што је постао саветник у Ранд корпорацији био је члан групе за политичко планирање при америчком Стејт департменту. Заклети републиканац свету је постао познат по свом чланку Крај историје? (1989) који је касније развио у књигу Крај историје и последњи човек (1992). У њој тврди да је историја идеја окончана признавањем либералне демократије као крајњег облика владавине човека. У књигама Поверење (1996) и Велики раскид (1999) разматра однос између привредног развоја и друштвеног јединства. Његове идеје извршиле су снажан утицај на нову десницу.

• Крај историје и последњи човјек (1992) (преведена на српски)
• Поузданост: Друштвене врлине и стварање просперитета (1995)
• Велики раскол: Људска природа и реконструисање друштвеног поретка (1999)
• Наша постхумана будућност: последице биотехнолошке револуције (2002) (преведена на српски)