Унца је јединица за масу ван СИ система и најчешће се користи за изражавање масе племенитих метала.
Назив унца потиче од латинског (лат. Uncia), што значи једна дванаестина (1/12).
У античком Риму 1 унција је 1/12 аса, а износила је отприлике 70 g. Унција је била и новац. Као мера за тежину унца је била врло раширена и износила је од 28 до 100 грама. у Француској 1 once = 30,59 g; Холандији 1 onze = 100 g ; Португалу 1 onça = 28,688 g; Мексику 1 onza = 28,7 g. На Балкану и у окружењу помиње се под називом: унца, унција или унча од XIV века. Била је је 1/12 литре или фунте, а делила се на 6 аксађа. У Дубровнику се употребљавала танка унча = 17,328 g и дебела унча = 28,842 g.
Историјски гледано, у различитим деловима света, у различитим временима, и за различите примене, унца (или њен превод) се односила на углавном сличне, али ипак мало различите стандарде масе.
Варијанта | (грами) | (зрна) |
---|---|---|
Међународна евердјупоисна унца | 28,349523125 | 437,5 |
Међународна тројска унца | 31,1034768 | 480 |
Апотекарска унца | ||
Унца Марије Терезије | 28,0668 | |
Шпанска унца (onza) | 28,75 | |
Француска унца (once) | 30,59 | |
Португалска унца (onça) | 28,69 | |
Римска/Италијанска унца (oncia) | 27,4 | |
Холандска метричка унца (ons) | 100 | |
Холандска (преметричка) унца (ons) | ca. 30 | |
Кинеска метричка унца (盎司) | 50 | |
Енглеска торањска унца | 29,16 | 450 |
Међународна евердјупоисна унца (скраћено oz) дефинисана је као тачно 28,349523125 g према споразуму о међународној јарди и фунти из 1959. године, који су потписале Сједињене Државе и земље Комонвелта нација.
У евердјупоисном систему, шеснаест унци чини евердјупоисну фунту, а евердјупоисна фунта је дефинисана као 7000 зрна; једна евердјупоисна унца је дакле једнака 437,5 зрна.
Унца је и даље стандардна јединица у Сједињеним Државама. У Уједињеном Краљевству је престала да буде законска јединица мере 2000. године, али је и даље у општој употреби на неформалној основи и такође као индикатор величине порција у ресторанима.
Тројска унца (скраћено oz t) је једнака 480 зрна. Сходно томе, међународна тројска унца је једнака тачно 31,1034768 грама. У сада застарелој тројској фунти има 12 тројских унци.
Данас се тројска унца користи само за изражавање масе племенитих метала као што су злато, платина, паладијум, родијум или сребро. Булионске кованице су најчешћи производи који се производе и продају у тројским унцама, али полуге од племенитих метала такође постоје у грамима и килограмима (kg). (Килограмска полуга садржи 32.151 тројске унце.)
За историјско мерење злата,
Неке земље су редефинисале своје унце у метричком систему. На пример, немачка апотекарска унца од 30 грама је веома блиска раније распрострањеној нирнбершкој унци, али поделе и умножења излазе у метрици.
Године 1820. Холанђани су редефинисали своју унцу (на холандском, ons) на 100 грама. Године 1937, IJkwet из Холандије је званично укинуо тај термин, али се и даље често користи. Холандски амандмани на метрички систем, као што су ons или 100 грама, наслеђени су, усвојени и предавани у Индонезији почевши од основне школе. Такође је наведена као стандардна употреба у Индонезијском националном речнику, Камус Бесар Бахаса Индонезија, и владином званичном наставном плану и програму за основне школе.
Апотекарска унца (скраћено ℥) еквивалентна тројској унци, раније су је користили апотекари и стога је застарела.
Некада је у Етиопији и неким европским земљама уведена „унца Марије Терезије“, која је била једнака тежини једног талира Марије Терезије, односно 28,0668 g.
Шпанска фунта (шпанска libra) била је 460 g. Шпанска унца (шпански onza) била је 1⁄16 фунте, односно 28,75 g.
Торањска унца од 450 зрна (29 грама) била је фракција торањске фунте која се користила у енглеским ковницама новца, а главна је била у Лондонској кули. Датира из англосаксонског стандарда тежине кованог новца. Укинуо ју је Хенри VIII у корист тројске унце 1527.
Унце се такође користе за изражавање „тежине”, тачније густине површине, текстилне тканине у Северној Америци, Азији или Великој Британији, као у „16 оз деним”. Број се односи на тежину у унцама дате количине тканине, било јарду дате ширине, или квадратни јард, где је дубина тканине константа специфична за тканину.
Тип тканине | Типична тежина у унцама |
---|---|
Органза, војл, шифон | 1–3 |
Већина памука, вуне, свиле, муслина, лана | 4–7 |
Деним, сомот, твил, велвет | 7–16 |
Најчешћа јединица мере за дебљину бакра на штампаној плочи (PCB) је унца (oz), као у маси. То је резултујућа дебљина када је маса бакра равно пресована и равномерно распоређена по површини од једне квадратне стопе. 1 oz ће отприлике бити 34,7 µm.
Прва већа следећа јединица је Фунта. једна Фунта има 16 унци.
мање јединице су:
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Унца, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.