Универзитет Колумбија

То је најстарија установа вишег образовања у држави Њујорк, пета најстарија у САД и једна од 9 колонијалних колеџа који су основани пре Америчке револуције. Универзитет данас води Колумбија глобалне центре у Аману, Пекингу, Истанбулу, Паризу, Мумбају, Рио де Жанеиру, Сантијагу и Најробију.

Универзитет Колумбија града Њујорка

Columbia University in the City of New York
лат. Universitas Columbia Neo Eboracensis
Бивша имена	Kings College (1754—1784) Columbia College (1784—1896)
Мото	In lumine Tuo videbimus lumen (Psalms 36:9)
Тип	краљевски (1754—1776) приватни (данас)
Оснивање	1754.
Задужбина	$11,26 милијарди (2020)
Председник	Lee Bollinger
Потканцелар	John Henry Coatsworth
Академско особље	4.370 (2019); 3.999 (2016)
Број студената	33.413 (2019); 27.942 (2014)
Преддипломци	8.410 (2014)
Постдипломци	19.332 (2014)
Локација	Њујорк,  САД
Кампус	урбан
Боје
Спортски надимак	Lions (Лавови)
Афилијације	AAU, URA, 568 Group, NAICU
Веб-сајт	www.columbia.edu

Универзитет је основан 1754. као Краљевски колеџ повељом краља Џорџа II као реакција на оснивање Принстонског колеџа. Након Америчког рата за независност, Краљевски колеџ је накратко постао државна установа, а име му је промењено у Колумбија колеџ 1784. Универзитет данас ради под повељом из 1787. која је ставила установу под управу приватног одбора повереника, а 1896. године установи је промењено име у Универзитет Колумбија. Исте године универзитетски кампус је пресељен из авеније Медисон на његову садашњу локацију у Морнингсајд Хајтсу, где заузима шест градских блокова, односно 13 ha. Универзитет обухвата 20 факултета и повезан је са бројним установама, међу којима су Учитељски колеџ (који је академско одељење универзитета), Колеџ Барнард и Обједињени теолошки семинар, а има и заједнички студијски програм са Јеврејским теолошким семинаром Америке, као и Џулијард школом.

Колумбија управља додељивањем Пулицерове награде. Универзитет има 101 добитника Нобелове награде међу алумнијима, бившим студентима и сарадницима, други је иза универзитета Харвард међу свим академским установама на свету. Универзитет Колумбија је један од четранаест оснивача Удружења америчких универзитета и био је прва образовна установа у САД која је додељивала титулу доктора медицине. Међу значајним дипломираним студентима универзитета и његовог претходника, Краљевског колеџа су петорица Очева оснивача САД, деветорица судија Врховног суда САД, 53 живих милијардера, 26 добитника Оскара и 29 шефова држава, укључујући и тројицу председника САД, и 122 члана Националне академије наука. Задужбина универзитета је 2020. године износила 11,26 милијарди долара, што је међу највећима од свих академских институција.

Колумбијски научници и учењаци су одиграли важну улогу у научним достигнућима, укључујући интерфејс мозак-рачунар; ласер и масер; нуклеарна магнетна резонанца; први нуклеарни реактор; прва реакција нуклеарне фисије у Америци; први докази за тектонике плоча и континенталних померања; и већи део почетних истраживања и планирања за Пројекат Менхетн током Другог светског рата. Колумбија је организована у двадесет школа, укључујући четири додипломске и 15 постдипломских школа. Универзитетска истраживачка настојања укључују Земаљску опсерваторију Ламонт-Доерти, Годардов институт за свемирске студије, и акцелераторске лабораторије са великим технолошким фирмама као што је ИБМ. Универзитет Колумбија је оснивачки члан Асоцијације америчких универзитета и био је прва школска установа у Сједињеним Државама која је произвела медицински докторат. Са преко 14 милиона књига, Универзитетска библиотека Колумбија је трећа по величини приватна истраживачка библиотека у Сједињеним Државама.

Колонијални период

 

Дискусије у вези са оснивањем колеџа у провинцији Њујорк започеле су већ 1704. године. У то време је пуковник Луис Морис писао је Друштву за ширење јеванђеља у страним деловима, мисионарском огранку Енглеске цркве, убеђујући друштво да је Њујорк идеална заједница у којој се може основати колеџ. Међутим, тек након оснивања Колеџа у Њу Џерзију (преименованог у Принстон) преко реке Хадсон у држави Њу Џерзи, град Њујорк је озбиљно размишљао о оснивању колеџа. Године 1746, генерална скупштина Њујорка донела је одлуку о прикупљању средстава за оснивање новог колеџа. Године 1751, скупштина је именовала комисију од десет становника Њујорка, од којих су седам били чланова Цркве Енглеске, да усмери средства прикупљена државном лутријом у корист оснивања колеџа.