Томас Бернхард: аустријски књижевник

фебруар 1931 — 12. фебруар 1989) био је аустријски књижевник и драматург.

Томас Бернхард
Датум рођења	(1931-02-09)9. фебруар 1931.
Место рођења	Херлен, Холандија
Датум смрти	12. фебруар 1989.(1989-02-12) (58 год.)
Место смрти	Гмунден, Аустрија
Веб-сајт	thomasbernhard.at

Бернхард је окарактерисан као један од најважнијих аутора у немачком језику послератне, постмодернистичке ере. У својим делима најчешће описује ликове који су изложени душевном и другом пропадању. Његови радови обележавају иронију, скепсу, наглашавање животне апсурдности и бесмисла.

Бернхард је познат по доследном критиковању Католичке цркве. Забранио је постхумно извођење својих драма на простору Аустрије. Био је уз Петера Хандкеа и Елфриде Јелинек, борац против појаве фашизма у аустријском друштву, поред њих један од најзначајнијих интелектуалаца који су критиковали екстремне десничаре.

Написао је девет романа, неколико књига прича и кратке прозе, као и неколико аутобиографских дела и бројне представе. Његова дела су, у више наврата, изазвала јавне контроверзе, с обзиром да је Бернхард константно нападао типичан аустријски начин третирања нацистичке прошлости једноставним игнорисањем онога што се десило. Једна од драма носи назив Heldenplatz и представља отворену алузију на бечку централну царску палату, у којој је Хитлер одржао свој први говор након анексије Аустрије пред стотинама хиљада Аустријанаца који су га дочекали овацијама.

Романи

• Мраз (1963)
• Сметња (1967)
• Кречана (1970)
• Xoдање (1971)
• Коректура (1975)
• Витгенштајнов нећак (1982)
• Бетон (1982)
• Губитник (1983)
• Стари мајстори (1985)
• Брисање (1986)

Драме

• Празник за Бориса (1970)
• Игнорант и лудак (1972)
• Ловачко друштво (1974)
• Председник (1975)
• Моћ навике (1974)
• Трг хероја (1988)

Збирка прича

• Имитатор гласова (1978)