Савет држава Балтичког мора, СДБМ (енгл.
Савет састављају 11 држава чланица уз Европску унију, а још 11 земаља има статус посматрача. Седиште организације је у Стокхолму (Шведска), где се налази Секретаријат Савета. Службени језик СДБМ је енглески.
Савет држава Балтичког мора | |
---|---|
Council of the Baltic Sea States | |
Чланице Савета (тамноплава); и Савета и ЕУ (најтамније плава); остале земље ЕУ (светлоплава) | |
Скраћеница | CBSS |
Датум оснивања | март 1992. |
Тип | регионална међувладина организација |
Седиште | Стокхолм, Шведска |
Службени језици | енглески |
Генерални директор | Гжегож Марек Познањски |
Председавање | Норвешка |
Главни орган | Секретаријат Савета држава Балтичког мора |
Веб-сајт | www |
Савет је основан 1992. године у Копенхагену на састанку министара спољних послова учествујућих држава и представника ЕУ, услед геополитичких промена око Балтичког мора после Хладног рата. Том приликом су само Данска и Немачка биле чланице и Савета и Европске уније, док је данас већина држава у Савету такође део ЕУ. Исланд се придружио заједници 1995. године. Стални Секретаријат је основан 1998. године.
Организација служи за сарадњу у сврхе унапређења економског, социјалног и културног развоја у региону. Три дугорочна приоритета Савета су стварање регионалног идентитета, промовисање одрживог развоја привреде и утврђивање безбедности и сигурности у регији. СДБМ има пет експертних група које се старају за остваривање ових циљева. Главни скупови Савета су седнице министара спољних послова (енг. CBSS Ministerial Summit), односно шефова влада (енг. Baltic Sea States Summit), сваки од којих се одржава једном годишње. Главни представник Савета је шеф дипломатије председавајуће државе, која се мења сваке године.
Председавајућа чланица за 2020.–2021. годину је Литванија, а Председник Савета њен министар спољних послова Линас Линкевичијус.
Рад СДБМ је усмерен на остваривање три договорена дугорочна приоритета: (1) стварање регионалног идентитета, (2) промовисање одрживог развоја и стварање просперитетне регије и (3) утврђивање сигурности и безбедности у регији. Поред улоге форума за разговор између држава чланица, у Савет спада неколико извршних органа, који служе за остваривање договорених планова.
Стални међународни Секретаријат је основан у Стокхолму 1998. услед одлуке на седмој Министарској седници раније те исте године. Улоге Секретаријата се своде на олакшавање рада других органа СДБМ, чување архива и база података организације и одржавање контаката са властима држава чланица, медијима и са другим организацијама које послују у региону. Финансијска средства Секретарија састављају годишњи доприноси држава чланица, која се одређују у складу са буџетом који сваке године одобрава Комитет виших службеника.
Комитет виших службеника (енгл. Committee of Senior Officials, CSO) је паралелни одбор који служи за континуирану дискусију и организацију делатности Савета између седница. Комитет се састоји од високих представника министарстава спољних послова 11 држава чланица Савета, као и високог представника Европске уније. Комитет треба да надгледа и координира рад свих структура СДБМ.
Председавајућа држава у Комитету је иста као у Савету. Председавајући у Комитету је представник, обично на нивоу амбасадора, кога именује министарство спољних послова која том приликом има председништво у Савету. Комитет виших службеника надгледа и координира рад експертних група, који се спроводи у сврхе остваривања три дугорочна приоритета.
СДБМ има пет експертних група, које се старају за остваривање три дугорочна приоритета. Оне су:
Савет сачињавају 11 држава чланица, а такође стално представништво ЕУ. Десет њих учествују у Савету од његовог зачећа, док је Исланд постао чланица 1995. године. Чланице су:
Још 11 држава имају статус посматрача. Оне су:
CBSS су основали министри спољних послова региона у Копенхагену у марту 1992. године као одговор на геополитичке промене које су се десиле у региону Балтичког мора након завршетка Хладног рата. Оснивачи CBSS-а били су Ханс-Дитрих Геншер, Уфе Елеман-Јенсен, Торвалд Столтенберг, Ленарт Мери, Јанис Јурканс, Алгирдас Саударгас, Хенинг Кристоферсен, Паво Вајринен, Андреј Козирев, Маргарета Угтоглас и Крзибиз Скубисзевски. Од свог оснивања, CBSS је допринео обезбеђивању позитивног развоја у региону Балтичког мора и служио је као покретачка снага за мултилатералну сарадњу.
Од 1998. године CBSS опслужује стални међународни секретаријат који се налази у Стокхолму у Шведској, и финансираju га државе чланице. Највиша институција CBSS-а је конференција министара иностраних послова која се састаје једном годишње.
Дана 3. марта 2022, декларацијом 11 чланова CBSS-а суспендована је Русија из активности Савета са тренутним дејством као резултат руске инвазије на Украјину 2022. године. Поред тога, Белорусији, са статусом посматрача, суспендовано је учешће у активностима CBSS-а.
Председник Савета је министар спољних послова председавајуће чланице. Овај положај се мења 1. јула сваке године.
Председавајућа чланица за 2020.–2021. годину је Литванија, а Председник Савета њен министар спољних послова Линас Линкевичијус.
Списак председништава од оснивања:
|
|
|
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Савет држава Балтичког мора, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.