Павле Вуисић: Srpski и југословенски глумац рођен у Цетињу

јул">10. јул 1926 — Београд, 1. октобар 1988) био је југословенски и српски глумац.

Павле Вуисић
Портрет Павла Вуисића
Лични подаци
Надимак	Паја
Датум рођења	(1926-07-10)10. јул 1926.
Место рођења	Београд, Краљевина СХС
Датум смрти	1. октобар 1988.(1988-10-01) (62 год.)
Место смрти	Београд, СР Србија, СФР Југославија
Породица
Супружник	Мирјана Вуисић
Рад
Активни период	1950—1986
Битна улога	Камионџије — Паја Чутура Ко то тамо пева — Кондуктер Крстић Повратак отписаних — Поштар Јоца Више од игре — Лека Банкрот Маратонци трче почасни круг — Милутин Топаловић Три корака у празно — Лађар Обрад Мачак под шљемом — Илија Капара Салаш у Малом Риту — Крчмар Паја Размеђа (филм) — Пајо
Веза до IMDb-а
Награде Остале награде Златна арена Награда Славица Октобарска награда Награда Цар Константин

Рођен је 10. јула 1926. године. Породица је до 1941. живела на Цетињу где је његов отац Милисав био шеф полиције. Учесник је борби на Сремском фронту. Живео је у Београду са супругом Мирјаном.

Његов млађи брат Душан Вујисић је био такође глумац.

Студирао је право и све до почетка 1950-их огледао се у новинарству (Радио Београд). Непуну сезону глумио је у Панчевачком позоришту, истовремено је статирао на филму Чудотворни мач (1950) Воје Нановића и безуспешно покушао да се упише на Академију.

Снимио је велики број филмова и телевизијских серија. Није имао формалног глумачког образовања.

Преминуо је 1. октобра 1988. године од карцинома.

Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

Филмска каријера

Филмску каријеру отпочиње 1950. године у филму Чудотворни мач Воје Нановића. Убрзо након те улоге добија главну улогу у Нановићевом филму Три корака у празно (1958). За ту улогу добија Златну арену на Филмском фестивалу у Пули.

Већ од 1957. почиње сарадњу са бројним редитељима, играјући разноврсне улоге:

• Владимир Погачић (Суботом увече, 1957; САМ, 1959),
• Ватрослав Мимица (Прометеј с отока Вишевице, 1965; Понедељак или уторак, 1966; Сељачка буна 1573, 1975; Последњи подвиг диверзанта Облака, 1978),
• Жика Павловић (Непријатељ, 1965; Буђење пацова, 1967; Заседа, 1969),
• Бранко Бауер (Доћи и остати, 1965; Салаш у Малом Риту, 1976),
• Бора Драшковић (Хороскоп, 1969; Живот је леп, 1985),
• Вељко Булајић (Битка на Неретви, 1969),
• Александар Петровић (Мајстор и Маргарита, 1972),
• Горан Паскаљевић (Чувар плаже у зимском периоду, 1976; Пас који је волео возове, 1977; Посебан третман, 1980; Сутон, 1983),
• Срђан Карановић (Петријин венац, 1980),
• Слободан Шијан (Ко то тамо пева, 1980; Маратонци трче почасни круг, 1982),
• Горан Марковић (Мајстори, мајстори, 1980) и
• Емир Кустурица (Сјећаш ли се Доли Бел, 1981, Отац на службеном путу, 1985)

Глумио је у више телевизијских серија (Сервисна станица, Више од игре), а Камионџије су му донеле посебну популарност.

Вуисићева супруга Мирјана Вуисић је оснивач и члан управног одбора Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”. У Адлигату је 2016. формирала легат Мирјане и Павла Вуисића. У легату је велики број глумчевих личних предмета, бројни рукописи, скице, фотографије, дневник брачног пара, сценарио који је Павле написао за дечији филм, приповетка о разговору шарана и друга књижевна дела, легитимације, цртежи, предмети из филмова у којима је глумио, као и оригинал Павловог тестамента.

„Златна арена“ за главну мушку улогу на фестивалу у Пули 1958. године, добија за филм Три корака у празно.

Године 1959. добио је тек основану Седмојулску награду СР Србије за филмску уметност, а касније и награду за животно дело „Славица“ на фестивалу у Нишу.

Иако често у ситуацији да прихвати све што му понуде, глумио је и у филмовима најистакнутијих редитеља, па му је улога дједа Јуре у Догађају (1969) Ватрослава Мимице донела „Октобарску награду“ града Београда и „Цара Константина“ у Нишу, улоге у филмовима Хајка (1977) Жике Павловића, Бештије (1977) Живка Николића и Повратак отписаних (1976) Александра Ђорђевића.

„Златну арену“ на фестивалу у Пули 1977. године добија за исте филмове, а уједно и за улогу у остварењу Лептиров облак, иначе ауторско остварење редитеља З. Рандића. Исте године за ову улогу добија и награду „Цар Константин“ у Нишу.

За улогу у филму Размеђа из 1973. године, редитеља Креше Голика добија „Гран При“ на Филмском фестивалу у Нишу.

• Рођен је као Вујисић, али се потписивао као Вуисић јер га је нервирало слово Ј у презимену.
• Вуисићево родно мјесто је Цетиње, иако на многим мјестима на интернету и књигама стоји податак да је рођен у Београду. „Београђанин сам, јер у њему десетљећима живим, али ја сам ипак рођен на Цетињу. Исправите то”. - пренео је Yugopapir његове речи објављене у југословенском часопису Студио из Загреба.
• Надимак Павла Вуисића је био Паја, али и Паја Чутура по истоименом лику из серијала Камионџије.
• Није имао успеха у покушају да се упише на глумачку академију.
• Био је боем и особењак посебне врсте (слободно време је проводио на реци Сави, далеко од друштвене и културне јавности, никада није изговарао текст како је написан, није прихватао своје материјално учешће у филму, непрофесионалност, губљење времена, свој је рад наплаћивао одмах).
• Награда „Славица“ Филмског фестивалу у Нишу, чији је Паја био један од добитника, преименована је њему у част и данас носи његово име.
• Двадесет једну годину после Павлове смрти, 2009. године је објављен документарни роман о његовом животу. Романсирана биографија аутора Александра Ђуричића, објављена је у издању издавачке куће ВБЗ Београд и Блица и носи наслов „После фајронта”. ISBN 978-86-7998-085-4.
• Амерички глумац српског порекла Оскаровац Карл Малден тврдио је да се "Глумац као Павле не ствара, већ рађа".

• Отварање галерије "Адлигат" у Инђији и изложбе посвећене Павлу Вујисићу, 30. март 2022.
•  
•  

• Награда Павле Вуисић
• Легат Мирјане и Павла Вуисића