Обични Пух

Настањује континентални део Европе, као и већа медитеранска острва (Корзика, Сардинија, Сицилија, Крит, Крф), а у Азији ареал се простире до севера Ирана. Постојање популације пухова у Енглеској је резултат увођења почетком 20. века. Током зимског сна пухови леже на боку (ређе на леђима), увијени попут клупка.

Сиви пух Временски распон: олигоцен — данас
Glis glis
Статус угрожености
Најмање угрожен  (IUCN 3.1)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Ред:	Rodentia
Породица:	Gliridae
Потпородица:	Glirinae
Род:	Glis Brisson, 1762
Врста:	G. glis
Биномно име
Glis glis (Linnaeus, 1766)
Распрострањеност врсте
Синоними
Myoxis glis

Тело пуха је дугачко 13—18 cm, а чупави реп 12—15 cm. Маса одраслог пуха може да достигне и 185 g. Обликом тела, пух подсећа на мању веверицу. Боја крзна је сивкасто браонкаста. Уши пуха су велике и округле, а очи мале.

У време античког Рима, пухови су били узгајани ради коришћења у исхрани људи. И данас се сматрају посластицом у Словенији. Значај пухова за човека данас углавном лежи у уништавању летина бројног воћа, због чега га сматрају штеточином. Величине популација пухова су смањене, већином услед уништавања њихових природних станишта (листопадних шума), те се данас пухови сматрају скоро угроженом врстом.

 

Пухови су сваштоједи, углавном се хране воћем, бобицама, неким цветовима, инсектима, орасима, лешницима и слично. Они су јединствени међу глодарима, по томе што немају слепо црево, део црева који осталим врстама служи за ферментацију биљних материја. Њихова дентална формула је слична денталној формули веверица, иако им често фале предкутњаци.

Пухови живе у малим породичним групицама, а распрострањеност зависи од доступности хране.

Спољашње везе