Непознати Кнез

Ипак, неки истраживачи као Тибор Живковић приметили су да све што знамо о том првом српском владару на Балкану потпуно одговара опису легендарног краља Селимира из „Летописа попа Дукљанина”. Због те очигледне подударности са описом родоначелника прве српске династије на Балкану није неоправдано условно употребити за њега легендарно име Селимир, а изгледа да је владао од око 631. до око 652.

Непознати кнез
Сеоба Срба из Беле Србије.
Лични подаци
Датум рођења	крај 6. или почетак 7. века
Место рођења	Бела (или Северна) Србија,
Датум смрти	око 652.
Место смрти	Србија, (Балканска) Србија
Породица
Потомство	Владин ?
Родитељи	?
Династија	Властимировићи
Кнез (архонт) Србије
Период	око 631 — 652
Претходник	-
Наследник	Владин ?

Према Константину VII Порфирогениту двојица браће, чија имена он није записао, су као старешине поделили Србе у прадомовини, а један од њих је довео свој део Срба из њихове прадомовине на Балканско полуострво. Даље цар Константин VII у свом дјелу „О управљању царством” је записао да се та сеоба Срба догодила у време владавине византијског цара Ираклија (610—641). Дакле шири временски оквир сеобе Срба на Балкан је 610-641. У то време већ знамо прво име владара Северних (Белих) Срба. Северним Србима је владао Дерван (Дрвана) 631/32. Т. Живковић је анализом извора замислио да се сеоба Срба на Балкан догодила између 629. и 632. године. Чини се да је могуће рећи да је сеоба Срба на Балкан била око 631. У време сеобе Срба на Балкан Северним Србима владао је кнез Дрван. Зато Дрван може бити брат, за Порфирогенита безименог, вође сеобе Срба на Балкан, то јест Дрван је могао бити брат легендарног Селимира. Ранија замисао неких страних и домаћих истраживача (Милоша С. Милојевића и других) да је вођа сеобе Срба на Балкан био син Дервана је мање вероватна.

 

За разлику од доласка Хрвата, за које Порфирогенит спомиње да су се приликом насељавања на Балкан сукобили са Аварима, о Србима таквих записа нема. То наравно није значило да уопште није било сукоба, али великог рата Срба и Авара у време сеобе вероватно није било. Да је другачије, Порфирогенит би то записао. Сеоба Срба на Балкан се догодила око 631. Тако је краљ Селимир из „Летописа попа Дукљанина” могао почети да влада Србима на Балкану око 631. године.

Није лако одредити које подручје је било под влашћу Селимира. Сам Порфирогенит описује насељавање Срба на Балкан као лутање Срба и њиховог вође. После извесног времена хтели су да се врате у своју стару домовину, добивши отпуст од цара, стигли су до Београда. Прешли су Дунав, а затим увидевши да су Авари постали јачи, или из неког другог разлога поново се предомислили и преко византијског заповедника Сингидунума затражили од Ираклија да им додели нову земљу за насељавање. Цар их узадовољи и они су почели да се насељавају у Далмацији.

Обично се мисли да су Срби наставили да живе у племенском савезу од насељавања до средине IX века, али изгледа да су они пре краја владавине Селимира имали све елементе државности који се сусрећу касније код Бугара 680. године, када се мисли да Бугари имају државу, то јест изгледа да је легендарни Селимир оснивач Кнежевине Србије на Балканском полуострву. Под влашћу првог владара Срба на Балкану биле су најмање три групе становника. Основни слој су чинили чланови српског племенског савеза који су дошли око 631. Други део су чинили сродни Словени који су дошли пре Срба и населили се на истом подручју. Трећи део становништва били су преживели Византинци, Романи који су се повукли већином у планинске пределе и утврђене градове у приморју. За ове Романе изгледа да је сачуван податак да су плаћали порезе првом српском владару на Балкану. У „Летопису попа Дукљанина” за Селимира (или Силимира) пише да „и поред тога што је био паган и варварин, ипак је са свима живео у миру и све хришћане је волео и није их нипошто прогањао”. Даље следи и објашњење истог писца зашто се Селимир тако понашао „Склопио је са њима уговор и они су му плаћали данак”.

 

Ако се ово упореди са Порфирогенитовим писањем да су се Срби доселили као савезници цара Ираклија постаје замисливо да је Ираклије затражио до некадашњих поданика цара Романа да порезе дају српском владару као свом новом владару. Тако су се појавили порези првом владару Срба на Балкану у време када је он насељавао српска племена и када су се тим насељавањем стварале прве жупе као територијалне целине које су постајале делови прве државе Срба. Нема сумње да је вођа српског племенског сaвеза у време сеобе имао своју наоружану дружину као језгро свенародне војске племенског савез. Порези староседелаца Романа и „дарови” које су Срби давали свом вођи постали су материјална основа за издржавање првог владарског двора и његове дружине као језгра војске. Дакле прва држава код Срба на Балкану можда је настала већ у време владавине легендарног Селимира. Владар, жупани и професионални војници су се издвојили од осталих Срба, Словена и Романа у држави. Тај мали издвојени слој се претворио у средњовековну властелу.

Према Порфирогениту први владар Срба на Балкану је умро у неком ближе непознатом тренутку пре 680. Изгледа да писање у „Летопису попа Дукљанина” даје вероватније време до када је владао легендарни Селимир. У том делу пише да је Селимир „умро двадесет прве године свог краљевања”. Како је могуће израчунати да је почео да влада у време сеобе Срба, тј. око 631. то значи да је владао до око 652.

Из писања Порфирогенита јасно је да је прва владарска породица (позната као Властимировићи) у Србији на Балкану потицала од вође сеобе, а преко њега од неког непознатог кнеза Северних Срба у данашњој Лужици.

Срби су се преселили у Византију, у првој половини 7. века, уз дозволу византијског цара Ираклија. Константин VII Порфирогенит говори и о првом покрштавању Срба, који се десио после насељавања око 631. године, а у време владавине цара Ираклија, која сезавршиа 641. Ово је можда била Порфирогенитова конструкција, или се стварно догодило, али није оставило видљивог трага. Срби и њихов владар су у то време, као и други Словени, веровали у надмоћност своје вере у Перуна, Световида/Световида и друге богове у односу на хришћанску веру у једног Бога.

Треба знати да су Срби потомци некрштених Срба, који се још зову и Бели, који живе са оне стране Турске (Мађарске) на месту које се код њих назива Бојки (Бојка), где им је суседна Франачка, као и велика Хрватска, она некрштена, која се још зове и Бела. Тамо су, дакле, ови Срби живели од почетка.

Пошто су два брата наследили на власти свога оца у Србији, један од њих је узео половину народа и пребегао Ираклију, цару Ромеја (Византинаца), и тај исти цар Ираклије га је примио и за насељавање му је дао место у Солунској теми Сервију(Србица), која од тада носи тај назив. Срби на језику Ромеја значи робови, па се и ропска обућа обично назива сербула, а реч цербулијани означава оне који носе јефтину и сиромашну обућу. Срби су то име добили јер су постали робови цара Ромеја. После неког времена, су ти исти Срби одлучили да се врате у своје земље и цар их је пустио. :Када су прешли реку Дунав, они се покају и преко стратега који је тада био у Београду, јаве цару Ираклију, да им он да другу земљу за насеље. И пошто садашња Србија и Паганија и земља Захумљана и Травунија и земља Конављана, беше под влашћу цара Ромеја, а пошто су те земље биле опустошене од Авара (јер су из тих земаља они истерали Романе који сада живе у Далмацији и Драчу), то цар у овим земљама насели исте Србе и они беху потчињени цару Ромеја, а цар их покрсти довевши свештенике из Рима и, научивши их да правилно врше дела побожности, изложи им хришћанско учење.

Када Бугарска беше под влашћу Ромеја, пошто је умро онај исти архонт (кнез) који је пребегао цару Ираклију, њега је наследио у владавини његов син, а затим његов унук, и тако редом архонти из истог рода.

— Константин VII Порфирогенит, De Administrado Impero

• Кнежевина Србија у раном средњем веку
• Историја Срба у раном средњем веку
• Српске земље у раном средњем веку
• Историја Србије у средњем веку
• Српско-бугарски ратови у средњем веку
• Властимировићи
• Бела Србија
• Свентовит