Народноослободилачка Армија

Народноослободилачка армија
中国人民解放军
Амблем Застава
Основана	1. августа 1927.
Видови војске	Видови Копнена војска Морнарица Ваздухопловство Други артиљеријски корпус Народна полиција
Вођство
Централне војна комисија	Си Ђинпинг подпредседник: генерал Џанг Џошиа генерал Хи Веидонг
Министар одбране	Донг Јун
Бројно стање
Војно способни	од 18
Број расположивих за војну службу	385.821.101 мушкараца, година 16-49 (2010 - процена) 363.789.674 жене (2010. - процена), година 15—49
Број способних за војну службу	318.265.016 мушкараца, година 16-49 (2010 - процена) 300.323.611 жена, година 16-49 (2010. - процена), година 15—49
Број годишње стасалих за војну службу	10.406.544 мушкараца (2010. - процена) 9.131.990 жена (2010. - процена)
Активни састав	2.035.000 (2022) (1. у свету)
Резервни састав	500.000
Трошкови
Буџет	293 милијарди $ (2022)
Проценат БДП	1,70 % (2022)
Индустрија
Страни добављачи	Русија  Француска
Годишњи увоз	Русија
Годишњи извоз	Пакистан, Венецуела, Иран, Индонезија, Камбоџа

Врховни главнокомандујући Народноослободилачке војске је председник Централне војне комисије НР Кине Си Ђинпинг.

 

 

 

Народноослободилачка армија основана је 1. августа 1927. године као кинеска Црвена армија, оружане снаге Комунистичке партије Кине. Оснивање армије било је резултат раскида савезништва између партије Куоминтанг и КП Кине. Борци армије учествовали су у Дугом маршу 1934—1935. године и у Другом светском рату против јапанског окупатора. Након 1945, сада преименована у вишемилионску Народноослободилачку армију, победила је оружане снаге Куоминтанга у грађанском рату до 1949. године. Јединице Народноослободилачке армије наредних су деценија учествовале у Корејском рату, Кинеско-индијском рату, Кинеско-вијетнамском рату и осталим сукобима.

Професионализација армије извршена је крајем 1970-их у склопу тзв. Четири модернизације. Последњих деценија, Народноослободилачка армија се трансформисала из вишемилионске армије у професионалну војску базирану на квалитети кадрова.

Учешће у већим сукобима и догађајима

• 1927 – 1949: Кинески грађански рат
• 1937 – 1945: Други кинеско-јапански рат
• 1949: Инцидент на Јангцеу (битка против британских бродова на реци Јангце)
• 1950 – 1951: Битка код Чамдоа (напад на Тибет)
• 1950 – 1954: Корејски рат (под заставом Кинеске народне добровољачке армије)
• 1954 – 1955: Прва тајванска криза
• 1958: Друга тајванска криза
• Окобар – новембар 1962: Кинеско-индијски рат
• 1967: Погранични инциденти са Индијом
• 1965 – 1970: Вијетнамски рат (око 320.000 кинеских војника служили су у Северном Вијетнаму)
• 1969 – 1978: Кинеско-совјетски погранични сукоб
• 1974: Битка код острва Парасел
• 1979: Кинеско-вијетнамски рат
• 1986 – 1988: Погранични инциденти са Вијетнамом
• 1989: Протести на тргу Тјенанмен
• 1995 – 1996: Трећа тајванска криза
• 1997: НОА преузима контролу над Војном одбраном Хонгконга
• 1998: НОА преузима контролу над Војном одбраном Макаа

Војне области

На територији Кине укупно постоји седам војних области:

• Војна област Шењанг
• Војна област Пекинг
• Војна област Ланчоу
• Војна област Џинан
• Војна област Нанџинг
• Војна област Квангчоу
• Војна област Ченгду