Макаров Пм

Пиштољ је назван по свом конструктору Николају Фјодоровичу Макарову и налази се у наоружању оружаних снага и полиције СССР и Русије, већ дуже од шест деценија.

Макаров ПМ
Пиштољ Макаров са оквиром
Врста	Пиштољ
Порекло	Совјетски Савез
Употреба
Употреба у	СССР и други
Бојно деловање	Вијетнамски рат Грађански рат у Лаосу Грађански рат у Камбоџи Камбоџанско-вијетнамски рат Никарагванска револуција Совјетски рат у Авганистану Први чеченски рат Други чеченски рат Грађански рат у Либији Грађански рат у Сирији Рат на истоку Украјине
Производња
Произвођач	Ижмаш (Русија) Norinco (Кина) Thaelmann (И. Немачка) Арсенал АД (Бугарска) Factory 626 (Кина)
Спецификације
Маса	0,730 kg
Дужина	161.5 mm
Дужина цеви	93.5 mm
Калибар	9x18 mm
Врста операције	Слободни затварач
Начин дејства	полуаутоматски
Брзина зрна	315 m/s
Макс. еф. домет	50 m
Магацин	8 метака
Нишан	механички

Оружане снаге Руске Федерације су започеле постепену замену Макарова новим модернијим пиштољем MP-443 Грач.

Након Другог светског рата, Црвена армија је поново реактивирала план да се пиштољи Токарев ТТ-33 замене у служби новим пиштољем. Упоредо са увођењем АК-47 је донесен закључак да нови пиштољ мора бити лаган и компактан. Старији Токарев ТТ-33 је био неприлагођен за ту улогу јер је био тежи и његов метак 7.62 је поседовао слабију зауставну моћ. Кочница на Тетејцу је процењена као преслаба, а оквири су се лако губили.

Децембра 1945. је одржано тестирање пиштољске муниције 7.62mm и 9mm. Испоставило се да је метак 9.2×18mm, који је дизајнирао Б. В. Семин, најбољи за ту улогу. Мањи притисак муниције је дозвољавао функционисање системом повратног затварача, што је смањивало цену и пружало мањи трзај и бољу зауставну моћ.

Више руских инжињера је учествовало у опитовању, међу њима: Војводин, Коровин, Баришев, Симонов, Раков, Климов, Лобанов, Севрјугин и Макаров. Посебна пажња је посвећена безбедности, пријатности руковања, прецизности и зауставној моћи. Након свих тестова, издвојио се прототип Николаја Макарова, базиран на немачком пиштољу Валтер ПП. Његов пиштољ се у односу на остале одликовао релативном једноставношћу, пристојном прецизношћу и робусношћу. Током априла 1948. Макаровљев пиштољ је претрпео 20 пута мање застоја у односу на прототипе својих конкурената Баришева и Севрјугина и још важније имао је мањи број делова. Пиштољ Макарова је 1949. дефинитивно победио и одабран је за масовну производњу и увођење у службу. Машине и опрема за производњу су спремљене у Ижевској фабрици машиноградње (Ижмаш). Након извесних измена и побољшања, Макаровљев пиштољ је децембра 1951. уведен у наоружање као „9mm Пистолет Макарова”, скраћено ПМ.

у Совјетском Савезу, пиштољ Макарова су дужили подофицири, полицајци, специјалци и посаде оклопних возила, тенкова и ваздушне посаде. Макаров је остао у наоружању совјетских безбедносних структура све до распада СССР 1991. године, а након тога и у полицијама и војскама његових наследница. Варијанте овог пиштоља се производе у Русији, Бугарској и Кини. На америчком цивилном тржишту, пиштољи Макаров произведени у СССР-у и Источној Немачкој су од стране федералног бироа АТФ, декларисани као колекционарско оружје и реликвије посебног значаја јер државе производње више не постоје.

До 2003. Оружане снаге Руске Федерације су започеле замену Макарова модернијим пиштољем MP-443 Грач, међутим до данашњих дана, велики број Макарова је и даље остао у наоружању.