Ктесифон

Био је један од највећих градова у старој Месопотамији. Простирао се на око 35 километара јужно од данашњег Багдада. У периоду од 570. до 637. године Ктесифон је био највећи град на свету.

Ктесифон

Сасанидски Ктесифон
Приказ на мапи Ирака
Место	Ирак
Координате	33° 05′ 37″ С; 44° 34′ 50″ И / 33.093611° С; 44.580556° И / 33.093611; 44.580556
Историја
Градитељ	Митридат I од Партије
Основан	120-тих година п. н. е.
Период	стари и средњи век

Ктесифон је касних 120-тих година п. н. е. основао Митридат I од Партије прекопута Селеукије. Град је достигао врхунац током владавине Готарзеса I. Престоница Партског царства постао је за време Орода II. Постепено, Ктесифон се спаја са старом хеленистичком престоницом Селеукијом и другим околним насељима. Тако је формирана космополитска метропола. Ктесифон је због свог значаја био стална мета напада Римског царства. Римљани освајају град пет пута од чега три пута у 2. веку. Цар Трајан је освојио Ктесифон 116. године. Трајанов наследник Хадријан вратио је Парћанима Ктесифон што је предвиђено одредбама мировног споразума. Војсковођа Авидије Касије поново осваја град 164. године. Римљани поново напуштају Ктесифон након склапања мира са Парћанима. Септимије Север је након окончања грађанског рата заратио са Партијом и освојио Ктесифон 198. године. Хиљаде заробљеника продао је у ропство.

Од 226. године Ктесифон је у саставу Сасанидског царства. Сасаниди такође одређују Ктесифон за престоницу. У периоду сасанидске владавине Ктесифон је процветао. Александар Север је 233. године напао Ктесифон, али је поражен од стране Ардашира I. Римски цар Кар опљачкао је Ктесифон 283. године. Цар Галерије поражен је недалеко од Ктесифона од стране персијске војске (295). Следеће године је предузео контранапад и освојио Ктесифон. Римски цар Јулијан страдао је 363. године у бици недалеко од Ктесифона против краља Шапура. Град је у 5. веку био престоница Асиријске цркве Истока. Године 541. изграђен је нови град недалеко од Ктесифона. Византинци последњи пут освајају Ктесифон 591. године. Цар Ираклије је током Византијско-персијског рата опсео град 627. година. Персијанци су прихватили услове мира због чега је Ираклије подигао опсаду. Следеће године је куга покосила становништво Ктесифона. Године 629. Ктесифон је накратко био у власти узурпатора Шахрабараза.

Муслимани освајају град 636. године. Ктесифон је делом уништен. Током владавине Омејада, Ктесифон је, поред Куфе, био средиште шиитизма. Од оснивања Абасидског калифата, Ктесифон полако пропада. Убрзо је постао град духова. Калиф Ел Мансур је већи део материјала за изградњу Багдада однео из рушевина Ктесифона. Намеравао је од цигала палате у Ктесифону изградити своју у Багдаду, али је одустао јер је подухват био исувише велики.

У близини рушевина Ктесифона вођена је 1915. године велика битка између Британије и Османског царства у склопу Првог светског рата. Турци су одбили британски напад на Багдад.

• M. Streck, Die alte Landschaft Babylonien nach den arabischen Geographen, 2 vols. (Leiden, 1900–1901).
• M. Streck, "Seleucia und Ktesiphon," Der Alte Orient, 16 (1917), 1–64.
• A. Invernizzi, "Ten Years Research in the al-Madain Area, Seleucia and Ctesiphon," Sumer, 32, (1976), 167–175.
• Luise Abramowski, "Der Bischof von Seleukia-Ktesiphon als Katholikos und Patriarch der Kirche des Ostens," in Dmitrij Bumazhnov u. Hans R. Seeliger (hg), Syrien im 1.-7. Jahrhundert nach Christus. Akten der 1. Tübinger Tagung zum Christlichen Orient (15.-16. Juni 2007). (Tübingen, Mohr Siebeck, 2011) (Studien und Texte zu Antike und Christentum / Studies and Texts in Antiquity and Christianity, 62),
• Morony, Michael (2009). „MADĀʾEN”. Encyclopaedia Iranica. 
• Kennedy, Hugh N. (2004). The Prophet and the Age of the Caliphates: The Islamic Near East from the 6th to the 11th Century (Second изд.). Harlow, UK: Pearson Education Ltd. ISBN 978-0-582-40525-7. 
• Amedroz, Henry F.; Margoliouth, David S., ур. (1921). The Eclipse of the ‘Abbasid Caliphate. Original Chronicles of the Fourth Islamic Century, Vol. V: The concluding portion of The Experiences of Nations by Miskawaihi, Vol. II: Reigns of Muttaqi, Mustakfi, Muti and Ta'i. Oxford: Basil Blackwell. 
• Rekaya, M. (1991). „al-Maʾmūn”. The Encyclopedia of Islam, New Edition, Volume VI: Mahk–Mid. Leiden and New York: BRILL. стр. 331—339. ISBN 978-90-04-08112-3. 
• Kennedy, Hugh N. (2004). The Prophet and the Age of the Caliphates: The Islamic Near East from the 6th to the 11th Century (Second изд.). Harlow, UK: Pearson Education Ltd. ISBN 978-0-582-40525-7. 
• Zarrinkub, Abd al-Husain (1975). „The Arab conquest of Iran and its aftermath”. The Cambridge History of Iran, Volume 4: From the Arab Invasion to the Saljuqs. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 1—57. ISBN 978-0-521-20093-6. 
• Bosworth, C. E. (1975). „Iran under the Buyids”. Ур.: Frye, R. N. The Cambridge History of Iran, Volume 4: From the Arab Invasion to the Saljuqs. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 250—305. ISBN 978-0-521-20093-6. 
• Kröger, Jens (1993). „CTESIPHON”. Encyclopaedia Iranica, Vol. IV, Fasc. 4. стр. 446—448. 
• Shapur Shahbazi, A. (2005). „SASANIAN DYNASTY”. Encyclopaedia Iranica, Online Edition. Приступљено 30. 03. 2014. 

 

Ктесифон на Викимедијиној остави.