1905 Крвава Недјеља

јануара 1905. године (9. јануара по тадашњем јулијанском календару) који су се збили у Санкт Петербургу, тадашњој престоници Руске Империје када су припадници царске војске отворили ватру на поворку демонстраната која је хтјела уручити петицију цару Николају II у Зимском дворцу. Демонстранти, које је водио харизматски православни свештеник и активист Георгиј Гапон, захтијевали су прекид рата са Јапаном, увођење општег правог гласа, али прије свега побољшање радничких права. Николај је на најаву поворке напустио Зимски дворац и отишао у оближње Царско Село; демонстранти, који су носили иконе и цареве слике, и пјевали патриотске пјесме, тога нису били свјесни, као ни наређења припадницима војске и полиције да насилно разбију демонстрације. У свеопштој збрци је, према службеним подацима, убијено 96, а рањено 333 особа; антицаристичка опозиција је касније тврдила да је убијено најмање 4000 људи; већина данашњих историчара вјерује да је убијено или рањено око 1000 људи, највећим дијелом као посљедица панике и стампеда по градским улицама. На вијести о крвопролићу у Санкт Петербургу, као и другим руским градовима избили су масовни штрајкови, па се тај догађај сматра катализатором Прве руске револуције. Иако је Николај након двије године из тих сукоба изашао као номинални побједник, његов је режим био трајно ослабљен због тога што је створио репутацију слабића и кукавице, али прије свега због тога што је оружјем насрнуо на своје навјерније и најфанатичније поданике.