Клифорд Џејмс Герц (23.
август 1926. – 30. октобар 2006) је био амерички интерпретативни антрополог познат по снажном утицају на интерпретативну и симболичку антропологију. Основао је департман друштених наука на престижном Институту за напредне студије Универзитета у Принстону, на којем је предавао као професор са великим интелектуалним престижом. Герц је био значајна фигура савремене антропологије. Као и други велики антрополози, своја теренска истраживања је обављао у Индонезији и Мароку. Познат је по концепту „густог описа”, семиотичком тумачењу културе и тзв. „књижевном заокрету” у правцу симболичке и интерпретативне антропологије.
Клифорд Џејмс Герц | |
---|---|
Датум рођења | 23. август 1926. |
Место рођења | Сан Франциско, САД |
Датум смрти | 30. октобар 2006.80 год.) ( |
Место смрти | Филаделфија |
Клифорд Герц је рођен у Сан Франциску 23. августа 1926. године. Након служења у америчкој морнарици током Другог светског рата (1943—1945) Герц се обратио за савет гиманзијском наставнику енглеског језика који му је сугерисао да би могао да буде писац, попут Џона Стајнбека или Џека Лондона, и упутио га је на Колеџ Антиох. Као учесник у рату, Клифорд Герц је био корисник владиног програма (енгл. GI Bill of Rights) који је био намењен ветеранима у циљу њиховог прилагођавања цивилним условима живота. Овај програм је обезбеђивао, између осталог, даље школовање, стипендије, књиге и средства за академско усавршавање. Године 1946. започиње студије филозофије на Колеџу Антиох у Јелоу Спрингсу, у квекерском граду у Охају, где је дипломирао 1950. године. Убрзо након тога, Герц добија стипендију за докторске студије на Универзитету Харвард на интердисциплинарном Департману за друштвене односе. На првој години студија слуша антропологију, социологију, социјалну и клиничку психологију и статистику. Убрзо постаје истраживач Центра за међународне студије на МИТ-у (1952—1956). Свој први дугорочни антрополошки теренски рад је обављао са својом супругом Хилдред Герц и тимом истраживача који су чинили дипломирани студенти Харварда. Идеја је била да проуче град у унутрашњости Јаве у независној држави Индонезији. Герц је на Јави боравио две и по године проучавајући религијски и породични живот овог места, живећи са локалним радничким становништвом. Своју докторску тезу о јаванском религиозном животу је одбранио 1956. године.
По завршетку докторске тезе, Герц одлази у Индонезију, на Бали и Суматру (1957—1958). Након грађанског рата у Индонезији, Герц се враћа у Сједињене Америчке Државе и ради као асистент на Масачусетском технолошком институту и на Универзитету у Станфорду у Центру за напредне студије у бихевиоралним наукама.
Герц је предавао на бројним универзитетима као што су Универзитет Беркли у Калифорнији (1958—1960) и Универзитет у Чикагу (1960—1964). У том периоду, Герц је проширио своју област проучавања на Индонезију, Јаву и Бали а средином шездесетих година 20. века започео је нови истраживачки пројекат у Мароку који је резултовао публикацијом Проучавање ислама (1968). Био је руководилац пројекта проучавања постколонијалних држава у Африци и Азији у оквиру Комитета за компаративно проучавање нових нација (1962—1970) и боравио у мароканском граду Сефро проучавајући базаре, џамије, производњу маслина и усмену поезију. На овом теренском истраживању су прикупљени етнографски подаци који су искоришћени у чувеном есеју о „густом опису“. Доприносио је друштвеној и културолошкој теорији и разрађивао основне појмове антропологије, као што су култура и етнографија. Након што је напустио Универзитет у Чикагу 1970. године, Герц прелази Институт за напредне студије у Принстону, Њу Џерзи где добија звање професора емеритуса 2000. године. Године 1973. је објавио његово најпознатије дело, збирку есеја под називом Тумачење култура која га је афирмисала као антрополошког теоретичара. Герц је спроводио опсежна етнографска истраживања у југоисточној Азији и северној Африци. Теме којима се Клифорд Герц бавио укључују религију и ритуале у Индонезији и Мароку (утицај ислама на економију, потрошњу, политику, породичну и сродничку структуру), друштвене и културне теорије, аграрну производњу традиционалних сеоских заедница, градску културу, етничност, национализам, настанак држава итд. У време његове смрти, Герц је радио на општем питању етничке разноликости и њеним импликацијама у модерном свету.
Герц је добијао почасне докторате на петнаестак колеџа и универзитета као што су Универзитет Харвард, Универзитет у Чикагу и Универзитет у Кембриџу. Био је ожењен антрополошкињом Хилдредом Герц а након развода, оженио је антрополошкињу Карен Блу. Клифорд Герц је преминуо услед компликација које су уследиле након операције срца 30. октобра 2006. године у Универзитетској болници у Пенсилванији.
Написао је и приредио 17 књига, преко стотину научних и стручних чланака као и неколико збирки есеја, које је објављивао у New York Review of Books, American Scholar и у другим угледним интелектуалним часописима.
У раној фази, Герц се бавио многим темама, од религије до културне екологије. Иако је усвојио одређене ставове европских социолога као што су Емил Диркем, Макс Вебер и Алфред Шуц, одлучујући утицај у Герцовом каснијем раду је имао Пол Рикер који је тврдио да хуманистички научници друштво, односно културу могу интерпретирати као текст користећи се интерпретативним методама херменеутике. Након теренског истраживања на Балију, Герц је настојао да покаже да се сродство, облик села, традиционална држава, право и обичаји попут борбе петлова могу читати као текстови или „аналогно тексту“. По повратку из Марока, на Универзитету у Чикагу је почео да се шири теоријски и методолошки покрет који је убрзо постао познат као симболичка или интерпретативна антропологија. У оквиру интерпретативне антропологије, Герц је развио скуп термина који су се могли применити на подручје „културе“: густ опис, епистеме, етос, језичке игре, троп, искуство, дискурзивна формација, хетероглосија итд.
Шездесетих година 20. века, Герц је под утицајем Макса Вебера, формулисао културу на следећи начин:
„Концепт културе за који се залажем...је у суштини семиотички. Верујући, са Максом Вебером, да је човек животиња ухваћена у мреже значења које је сама исткала, сматрам да култура представља те мреже а да, према томе, њена анализа није експериментална наука у потрази за законом, већ интерпретативна у потрази за значењем. Оно што ме занима јесте објашњење, разумевање друштвених израза који на површини изгледају енигматични .“
У антропологији се ове мреже значења колективно називају култура, а њихово појединачно значење је ствар симбола. Према томе, антропологија је упоредно пручавање култура, анализа протока симбола.
Герц сматра да би протумачили мрежу симбола културе, научници морају прво да изолују њене елементе, затим да укажу на унутрашње односе међу тим елементима и означе цео систем на неки општи начин према основним симболима око којих су организовани, чије су основне структуре површински израз или идеолошки принцип на којима се заснива. Он сматра да систем значења производи културу, јер је то колективна својина одређеног народа. Герц се водио идејом да је свака култура свет за себе. Његово схватање света је идеалистичко и он друштво види као симболичку целину. Промовисао је идеју културе као независног, самодовољног или самодрживог система који се може проучавати иако се не узимају у обзир друштвени (социететски услови).
На тај начин култура постаје појам који је кључан за разумевање човековог места у свету, а антропологија представља средство за ближе одређење њеног места и улоге. Инсистирајући на херменеутичким методама у атрополошким проучавањима, Герц је постао познат по томе што је увео тзв. „књижевни заокрет“ у антропологији.
Клифорд Герц је био један од првих научника који је увидео да сазнања из језика, филозофије и књижевне анализе могу имати велику објашњавајућу вредност у друштвеним наукама. Герц је имао за циљ да допринесе друштвеним наукама тако што ће разрадити појам „густог описа“. Герц је применио густ опис на антрополошке студије (конкретно на његову „интерпретативну антропологију“), позивајући антропологе да размотре ограничења која им намећу њихове сопствене културолошке космологије док покушавају да објасне културу других људи. Он је развио теорију која ја је имала велики утицај на друштвене науке. За Герца је етнографија специфичан начин записивања одређене културе која се спроводи кроз посебну врсту густог писања.
Циљ семиотичког приступа културе је да антрополози који разговарају са проучаванима у другачијим културама добију приступ њиховом концептуалном свету помоћу „густог описа“. Његов најчешће цитирани есеј „Белешке о борби петлова“ је класичан пример густог описа. Густи опис је антропололошка метода објашњавања детаљних разлога људских акција. Многе људске акције могу означавати више различитих ствари и Герц тврди да антрополог мора бити свестан тога. Рад се показао утицајним међу историчарима који су покушавали да користе ове идеје приликом проучавања културних пракси, проучавањао обичаја и традиције.
Клифорд Герц је себе видео као писца, аутора и реторичара у антропологији коју је схватао као хуманистичку, друштвено конструисану и реторичку праксу писања о значењима других, као и наших сопствених људских, културних и симболичких светова. Писао је у првом лицу, учинивши тако видљивим присуство истраживача-писца у тексту. Антрополошко писање је схватао као креативну естетско-имагинативну интерпретацију онога што други људи чине и замишљају да чине. Герц је настојао да антропологију помери даље од конвенционалног схватања њеног предмета, начина објашњавања и писања на херменеутичку перспективу и нестандардно писање. Тиме је увео лингвистички, херменеутички и књижевни заокрет у антрополошким истраживањима. Применио је концепте и методе који су се користили у филозофији, лингвистици, психологији, семиотици, социологији, биологији и књижевности и на тај начин успоставио интерпретативну антропологију која је у књижевности, захваљујући Фолфгангу Изеру, формирана као врста књижевне антропологије.
Клифорд Герц је још у својим текстовима објављеним током шездесетих година указао на значај разумевања етнографије као писаног дела за чију интерпретацију се могу корситити слични методи као и за тумачење било којих књижевних родова. У својој аутобиографској књизи Дела и животи (1988) Герц се бавио на који начин антрополози пишу. Користећи се дистинкциијом између „аутора“ и „писца“ он, анализира стил писања четири најзначајније фигуре антрополошке науке: Клод Леви-Строса, Еванса-Причарда, Малиновског и Рут Бендикт. Анализирајући стилове писања и наративне стратегије у текстуалној конструкцији њихових етнографија, Герц осветљава аспекте ауторефлексивне природе антрополошког писања. Ова врста поетичког дискурса је карактеристична за науку о књижевности у анализи оних књижевних дела која су карактеристична по жанровској хибридности и која у свој садржај имплементирају елементе путописа и етнографије.
Герцова истраживања имају снажан утицај на академске студије 20. века укључујући модерну антропологију, студије културе, географију, екологију, политичку науку, историју, књижевност итд.
„Што се тиче антропологије, када видим шта неки од најбољих међу садашњим генерацијама раде или шта желе да раде, упркос свим тешкоћама с којима се при том суочавају и идеолошкој статичности која окружује скоро све одважне научне подухвате у хуманистичким и друштвеним наукама, ја сам, да се пажљиво изразим, ведар у духу. Све док се неко негде бори...ниједан глас није потпуно изгубљен.”
„Сви знају чиме се антропологија бави: бави се културом. Проблем је у томе што нико није сасвим сигуран у то шта је култура.”
Герца су критиковали да је позајмљивао идеје, концепте и методе проглашавајући их за новине и помаке у антрополошкој теорији, да је релативизовао антропологију сводећи је на субјективистички опис културе сумњиве етнографске и теоријске вредности и да је изводио опште закључке о култури на основу малих узорака информација. Критиковали су га за етноцентризам и да је подстакао екстремни постмодернистички релативизам итд. Талал Асид је критиковао Герцову теорију религије и указао је на јаз између „културног система” и „друштвене стварности” приликом дефинисања појма религије.
|title=
(помоћ).|title=
(помоћ).|title=
(помоћ).|title=
(помоћ).|title=
(помоћ).|title=
(помоћ).|title=
(помоћ).|title=
(помоћ).|title=
(помоћ).|title=
(помоћ). National Academy of Sciences.|title=
(помоћ).This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Клифорд Џејмс Герц, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.