Клен

Клен има врло широк ареал, од севера Енглеске, југа Шведске и Русије, преко већег дела Европе до западне Азије.

Стабло достиже висину до 20 м и пречник до 80 цм и често је кривудаво. Кора је светла, сивосмеђа и ситно испуцала. Крошња је лоптастог облика.

Листови су кожасти, на дугој петељци, доста ситни у односу на листове других врста јавора. Дланолики су, дубоко трорежњевити са по два бочна краћа режња. С лица су тамнозелени а са наличја бледозелени и маљави. У јесен пожуте, па поцрвене.

Цветови су светлозелени, скупљени у гроње. Изузетно је медоносна врста.

Плод чине две крилате орашице дуге 2-4 цм, при врху мало проширене, али при основи нису сужене. Крила стоје готово у истој равни.

•  
  Кора дрвета
•  
  Листови
•  
  Јесења боја листа
•  
  Цвасти
•  
  Плод
•  
  крошња

Клен је прилагодљива врста широке еколошке амплитуде. Код нас га има у низијским и брдским пределима, највише у зони храстова. Среће се у шумама Лужњака и пољског јасена (Querco-Fraxinetum Rud.), сладуна и цера (Quercetum farnetto ceris Rud.), китњака (Quercetum montanum Černj. et Jov.) и ксеротермним шумама медунца и грабића (Carpinetum orientalis serbicum Rud.).

Клен је тврдо дрво и у народу се најчешће користило за израду држаља за алатке. Кленовина је вредно дрво које може користити за музичке инструменте, столарство, резбарство и др.

У озелењавању се може употребити за појединачну и групну садњу. Веома је погодан за формирање густих живих ограда различите висине

 

Клен на Викимедијиној остави.

 

Викиврсте имају више информација о чланку Клен.

• The Wood Database Архивирано на сајту Wayback Machine (6. децембар 2015) - Приступљено 05. 12. 2015.
• Bonsai4me - Приступљено 05. 12. 2015.