Киргиска Совјетска Социјалистичка Република (кир., Кыргыз Советтик Социалисттик Республикасы; рус.
Киргиска Совјетска Социјалистичка Република | |
---|---|
Химна: Химна Киргиске ССР | |
Главни град | Фрунзе (данас Бишкек) |
Службени језик | киргиски и руски језик |
Владавина | |
Историја | |
Стварање и независност | |
— Оснивање | 14. октобра 1924. |
— У саставу Совјетског Савеза од | 14. октобра 1924. |
— Независност | 31. августа 1991. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 198.500 km2 (Седма у СССР) |
— вода (%) | 3.6 |
Становништво | |
— 1989. | 4.257.800 (Десета у СССР) |
— густина | 21,45 ст./km2 |
Економија | |
Валута | Совјетска рубља |
Остале информације | |
Временска зона | UTC +5 |
Интернет домен | .su |
Киргиска ССР је одликована: Орденом Лењина |
Установљена је 14. октобра 1924. године као Кара-Киргиска Аутономна Област, у склопу Руске СФСР. Трансформирана је у Киргиску Аутономну Совјетску Социјалистичку Републику 1. фебруара 1926. године. Киргиска АССР је 5. децембра 1936. године проглашена равноправном совјетском републиком под именом Киргиска Совјетска Социјалистичка Република. Главни град републике био је Фрунзе, 1991. преименован у Бишкек.
Доласком совјетских власти започело је увођење електричне енергије, наводњавање обрадивих површина, индустријализација и описмењавање становништва. Године 1926, проценат писменог киргиског становништва износио је 4,5%, а до 1959. године између 95% и 100%.
Крајем 1980-их, утицај Горбачовљевих гласности и перестројке узроковао је у Киргиској ССР раст међуетничких тензија. Киргизи су потенцијалну опасност видели у узбечкој мањини, која је чинила 13% становништва републике и живела претежито на југозападу државе у провинцији Ош.
Узбечка десничарска организација, звана Адалат, почела је да подупире старе захтеве упућене Москви да допусти аутономију ошким Узбецима и размисли о припојењу регије Узбечкој ССР. Киргизи су као одговор на то такође формирали организацију, звану „Ош-ајмађи“ (Ош-земља).
Почетком јуна 1990. године, претежно киргиски састав већа града Оша обзнанио је градњу фабрике за производњу памука, чији је део прелазио на парцелу узбечког колхоза. Након овога су избили крвави нереди између две ентичке скупине, који су трајали неколико дана. Процењује се да је у сукобима погинуло око 320 Киргиза и Узбека. Влада је сузбила нереде уводећи војни надзор нар регионом.
Вести о сукобу у Ошу стигле су и до Фрунзеа, где су студентске демонстрације прерасле у масовни митинг. Демонстранти су почели да се окупљају око организације зване Демократски покрет Киргистана, која је захтевала одступање с положаја Абсамата Масалијева, председника републике, члана Политбироа Централног комитета КПСС и секретара Комунистичке партије Киргистана.
Октобра 1990. године, одржани су избори у којима Масалијев није добио потребну већину гласова. Пошто ниједан од три кандидата није освојио потребан број гласова, Врховни совјет је за председника изабрао Аскара Акајева.
Након избијања државног удара против Горбачова у Москви, Акајев и Врховни совјет су 30. августа 1991. године Киргистан прогласили независном републиком.
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Киргиска Совјетска Социјалистичка Република, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.