Кахетија

Регија се простире на 11.310 km² и има 318.583 становника (2014). Главни град регије је Телави.

 

Кахетија се граничи са малом историјском покрајином Тушетијом и са Великим Кавказом на северу, са Азербејџаном на истоку и југу и са историјском покрајином Картлија, односно регијама Доња Картлија и Мцхетија-Мтијанетија на западу.

На граници Азербејџана и Грузије, односно Кахетије, налази се манастирски комплекс Давида Гареџе који је изграђен у 6. веку, око кога те две земље воде спор.

Кахетија се дели на четири дела:

• Унутрашњу Кахетију (შიგნით კახეთი) са десне стране реке Алазани у западном делу Кахетије
• Спољну Кахетију (გარე კახეთი) око реке Иори у источном делу Кахетије
• Квизики (ქიზიყი) између те две реке
• Шири Крај (გაღმა მხარი) на левој обали Алазане.

У средишњем делу Кахетије се налази и историјска покрајина Херетија, али тај назив се не користи од 15. века.

 

До 8. века постојало је Картлијско краљевство, које је затим постало самостална кнежевина. У 12. веку улази у састав Грузијског царства под краљем Давидом IV (1089–1125). У 15. веку Кахетија је самостално царство, 1762. године постаје део Картлијско-кахетијског краљевства а 1801. припада Руској Империји.

Од 1918. до 1921. Кахетија је била део Демократске Републике Грузије, од 1922. до 1936. Транскавкаске СФСР и од 1936. до 1991. Грузијске ССР. Године 1991. постала је административна регија самосталне Грузије.

Према попису из 2014. регија Кахетија има 318.583 становника.

Етничка структура

• Грузини 85,16%
• Азери 10,16%
• Кисти 1,75%
• Осети 0,79%
• Јермени 0,69%
• Руси 0,60%

•  
  Долина реке Алазане
•  
  Долина Алазане, поглед на Кавказ
•  
  Катедрала Алаверди код Телавија (11. век)
•  
  Манастирски комплекс Давида Гареџе (6. век)
•  
  Град Сигнахи зими

• Манастирски комплекс Давид Гареџа