Карлове Вари (чеш.
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Карлове Вари су седиште управне јединице Карловарски крај, где чине засебан округ Карлове Вари.
Карлове Вари чеш. Karlovy Vary | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Чешка |
Крај | Карловарски крај |
Основан | 1370. |
Становништво | |
Становништво | |
— | 53.708 |
— густина | 908,76 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 50° 13′ 50″ С; 12° 52′ 21″ И / 50.230556° С; 12.8725° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 447 m |
Површина | 59,10 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Вернер Хауптман |
Поштански број | 360 01 |
Веб-сајт | |
karlovyvary.cz |
Карлове Вари су једна од најпознатијих бања у целом свету. Велики део данашње славе град дугује и изузетно лепо очуваној архитектури уоквиреној очуваном природом на околним брдима.
Карлове Вари су назване по оснивачу, Карлу IV, који је основао град око 1370. године.
Карлове Вари се налазе у северозападном делу Чешке републике и удаљене су од главног града Прага 130 км западно.
Карлове Вари се налазе на крајњем североистоку Чешко-Моравске висоравни, у горњем делу тока реке Охрже. Град и околина су на изразито покренутом терену, на око 450 m надморске висине. Северно од града издижу се Крушне горе, а јужно Славикова шума, као веома шумовите планине. Недалеко од града су заштићене области Славикова шума и Војне управе Храдишће са карактеристичном фауном и флором која је такође богата на минеролошка открића. Околина града је такође богата на лежишта каолина светског квалитета.
Клима области Карлових Вари је умерено континентална.
Град Карлове Вари се образовао на токовима три реке: Охрже, Ролаве и Тепле. Све реке у градском подручју имају уске долине. Река Тепла је посебно чувена по својој топлој води.
Подручје Карлових вари је било насељено још у време праисторије. Приближно око 1350. године цар Карло IV је боравио у оближњем Локту и посетио околне шуме. На месту где су се према неким подацима налазили топли извори дао је основати бању Horké Lázně u Lokte, која је касније преиманована у Карлове Вари, и уделио овој бањи иста права као и Локту.
Лекар Вацлав Пајер је 1522. године у Лајпцигу издао прву научну књигу о Карловим Варима и њиховом лековитом дејству. После 60 година град је задесила велика поплава, а 1604. и 1759. године велики пожари који су уништили град.
Године 1807. године у граду је почела производња ликера Бехеровка који је постао у наредним годинама познат у Чешкој, али и у свету. Друге гране индустрије су почеле да се развијају 1844. године. Од 1870. године је град спојен железничком мрежом. Крајем 19. века Карлове Вари се архитектонски мењају појавом грађевина у стилу необарока, неокласицизма и неоренесансе. Тада град постоје монденско место у које су долазили владари, племићи и богата господа.
За време прве Чехословачке републике у граду је 1929. године отворен аеродром за имућније госте. После Другог светског рата долази до одлива немачког становништва из Карлових Вари у Немачку. У Карловим Варима је 1946. године настао међународни филмски фестивал који је довео до посета филмских ентузијаста из целог света.
У време комунизма 1948. године долази до подржављавања бањског лечилишта које је поново приватизовано после Плишане револуције 1989. године. Данас су Карлове Вари поново једна од најпознатијих светских бања.
Карлове Вари данас имају око 53.000 становника и последњих година број становника у граду стагнира. Поред Чеха у граду живе и Словаци и Роми.
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Карлове Вари, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.