Добро: термин у религији, етици и филозофији

С њим у вези је и добро делање које човека приближава врхунском добру. Добро је супротност зла.

У филозофији се разликује добро по себи и корисно добро. Добро по себи (или чисто добро) не зависи од другог бића, нема сврху изван себе, нити за циљ има неку корист или интерес. Корисно добро има за сврху неку корист, неки интерес. У етици је познато и хедонистичко и утилитаристичко схватање добра. Хедонизам истиче угођај, осећај задовољства, као највеће добро, док утилитаризам истиче корист.

У санскриту корен речи добар је дхаб, тј. оно што пристаје и што нечему припада (односно одговара својој сврси), што је у старословенском “доба”. Из тога су настале речи српског језика: добар, добро, доброта, удобан, подобан и (супротност) грдобан. Реч добро као основ гради многе сложенице попут: добро-ћудност, -душност, -хотност, - чинство, -намерност, -стивост, -вољност...

 

У хришћанској, јеврејској и исламској религији највише добро је Бог. Сва појединачна добра теже да се приближе врховном добру (лат. summum bonum), и због тога је могуће ступњевито мерење добра (добар-бољи-најбољи). Све религије препоручују добра дела као пут до врхунског добра.

Многи филозофи су се бавили питањем врлине и добра. Сократ је сматрао да се врлина може научити, односно да је она знање. Тврдио је да човек мора знати шта је добро, да би то чинио. Аристотел види добро као сврху и циљ којем теже све појединачне делатности.

За хришћанске мислиоце, највеће добро је када човек постигне коначну сврху свога живота. Боетије (око 480 - 524), римски хришћански филозоф, у свом делу „Утеха филозофије“, тврди да је највеће добро оно што се човеку не може одузети:

Томас Хобс своди идеју добра на пуки објект наших жеља и циљева. Жан Жак Русо (1712-1778) сматра да је природа човека и света дубоко неискварена и добра. Природа је најбољи учитељ добра а усклађеност са природом је правило живота и врлине. Џон Стјуарт Мил, представник утилитаристичког схватања добра, сматра да свако дело треба процењивати према последицама, односно штетности и корисности по појединца и заједницу. Савремени етичари уместо термина добро преферирају реч вредност за добро које је корисно човеку, истичући субјективну страну добра.

Неки биолози (посебно Едвард О. Вилсон, Џереми Грифит, Дејвид Слоун Вилсон и Франс де Вал) сматрају моралност важним питањем којим се бави област биологије.

• Срећа
• Врлина
• Блаженство
• Зло