Дечија игра је неизоставна активност у детињству.
Дете кроз игру развија своје интелектуалне, емоционалне и моралне способности; учи, развија покрете, говор, машту; стиче пријатеље и развија свој друштвени живот. За дете игра представља најзанимљивији део дана, било да је то код куће уз надгледање родитеља или са вршњацима у вртићу, она испуњава његову свакодневицу чинећи га безбрижним и срећним. Предшколски период омогућава социјализацију детета и развијање сарадничких односа у оквиру једне веће групе, која је изван породице и породичног окружења. Кроз игру се развија и дететова личност, а брига о развоју дечје личности јесте главни циљ савременог друштва као и васпитања и образовања. Игра се од рада разликује по томе што је непроизводна делатност, није резултат принуде, што пружа велики степен задовољства детету и низ нових недоживљених ситуација.
С разним ступњевима друштвеног развоја мењао се начин живота, али је игра и у новим условима остала саставни део дечије активности. Кроз историју дечије игре су се знатно мењале у зависности од социјалне средине, али и потреба и личних интересовања детета. Детињство је посматрано као пролазна ствар у животу детета, па се и није обраћало много пажње на дете и његово детињство. У данашње време дете је центар света, сва идеолошка оријентација усмерена је ка детету. Иако су игре биле заступљене од најдавнијих времена па све до данас, видљиве су разлике у интересовањима деце, врстама игара и начина играња. Некада су деца проводила слободно време на улицама са својим вршњацима правећи самостално реквизите за неке од игара.
У средњем веку деца су се играла бројним играчкама: коњима од иловаче, наоружаним војницима, луком и стрелама. У време ренесансе постојао је велики број занатлија и они су правили разне играчке . Биле су то имитације оружја и неких ствари које су претежно домаћице користиле, све наравно у мањим величинама или облицима. Када говоримо о праисторијском времену и проналаску играчака, нема конкретних података. У то време обично су прављене од дрвета. Дрво као природни материјал брзо трули у земљи и самим тим нису могле да се очувају играчке које потичу из најранијих дана човековог постојања.
Физичке активости су биле много заступљеније у играма. Данас је све мање деце на улицама. Све што је деци потребно за игру родитељи им приуште, тако да деца немају потребу да сама нешто стварају, чиме се знатно смањује дететова креативност. Деца се окрећу информационој технологији, јер кроз њу виде могућност да испоље креативност и своју стваралачку енергију. Раније деца нису имала много слободног времена, самим тим нису имала довољно времена за игру, док данас полако нестаје страст према игри, јер је она постала доступна скоро свима и у свако доба.
Игра је прва манифестација способности детета да сопствено искуство претвори у нешто замишљено и да своју свест употреби на нов, јединствен, стваралачки начин. Игра се односи на оне делове стварности који су од највећег интереса за дете; игра има сопствену мотивацију, омогућава слободан избор и одлуку, а истовремено захтева од детета да се повинује правилима играња. За спонтану и слободну игру дете треба да има довољно: доживљаје, искуства, знања, добрих индиректних узора, време, простор, материјале и прилику да нађе партнера за игру. Игра је посебан облик учења. Дете има потребу да разуме свет који га окружује и да овлада њиме. Оно у игри прерађује и присваја стечена искуства и постаје свесно тих искустава. Игра доприноси челичењу организма , поготову ако се игра у различитим температурним и просторним условима, које дете наводе на прилагођавање, као и на повећан физички напор. Активно дете има више услова да се физички развија, јер кретање подстиче крвоток и размену материја у организму, дисање и вентилацију плућа, терморегулацију.
Упоредо са развојним узрастом се мењају развојни облици игре. У првој години живота, у функционалној игри, преовлађују активности дечјих функција.
Одлике функционалне игре су:
Играчке имају значајну улогу у дечјој игри, јер јој дају идеју и садржај. Играчка је сваки предмет којим се дете игра. Играчку дете персонификује, па је она веома значајан показатељ развоја и карактеристика детета. Развој игре и одабир играчке се одвијају паралелно и у складу са развојем детета. По функцији играчке се могу разврстати у:
У току развојног периода код деце се јављају потребе за различитим врстама игара, па сходно томе и критеријуми за одабир играчке се разликују:
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Дечије игре, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.