Гродно

Гродно или Гродна (блр.

Град се налази на обалама реке Њемен недалеко од тромеђе са Пољском (15 км западно) и Литванијом (30 км северније).

Гродно
блр. Гродна, рус. Гродно
Гродно

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваГродно Белорусија
ОбластГродно Гродњенска област
Основанпрви помен 1127.
Становништво
Становништво
 — 2016.Раст 365.610
 — густина2.544 ст./km2
Географске карактеристике
Координате53° 40′ 00″ С; 23° 49′ 00″ И / 53.666667° С; 23.816667° И / 53.666667; 23.816667
Временска зонаUTC+3
Апс. висинаизмеђу 90 и 147 m
Површина143,74 km2
Гродно на карти Белорусије
Гродно
Гродно
Гродно на карти Белорусије
Поштански број230000—230030, 231700
Позивни број+375 152
Регистарска ознака4
Веб-сајт
grodno.gov.by

Према подацима пописа становништва из 2009. у граду је живело 327.540 становника, и по броју становника на петом је месту у Белорусији (после Минска, Гомеља, Могиљова и Витепска).

Гродно је један од најстаријих градова не само у Белорусији, већ у целој источној Европи. Први писани подаци о граду потичу из летописа из 1127, а познато је да 1376. град постаје феудалним поседом литванског књаза Витаутаса. Почетком 1569. постаје делом Државне заједнице Пољске и Литваније, у чијим границама остаје све до 1795. када постаје делом Руске Империје.

Почетком јула 1920. прелази у руке Совјета, али већ у октобру исте године поново се враћа у састав Пољске у чијим границама је остао све до 21. септембра 1939. године. Делоо савремене белоруске државе је од њеног оснивања 1991. године.

Порекло имена

Гродно је настао вероватно током XII века на важној раскрсници трговачких путева тог времена, као мање утврђење са пространијим трговачким тргом који је био ограђен. Само име насеља вероватно и потиче од речи городить (ограда) и ограждать (ограђивати). По једној од верзија име насеља потиче од имена речице Городничанке на чијем ушћу у Њемен се насеље и развило. Према писању аустријског дипломате Сигмунда фон Херберштајна у Белешкама о Московији (лат. Rerum Moscoviticarum Commentarii) из 1549, име насеља потиче од реке Њемен која се у том периоду звала Кронон/Гронон.

Према Шведу, топоним Городенъ је кованица од именице город и суфикса енъ. У овом случају именица город означава тврђаву, утврђење, док је суфиксом енъ према објашњењу белоруског лингвисте П. В. Стецка именица добила просторно значење. Према овом објашњењу кованица Городенъ означава „утврђени бедем“ (рус. защитник своей страны). Назив Городенъ се у летописима помиње од почетка XII до средине XVI века, када га постепено након акта о настанку Лублинске уније (1569) замењује белоруска верзија пољског назива Grodno (блр. Гродна) која постаје и службеном верзијом у свим административним списима.

Белоруске верзије Гаро́дняи Гро́дня користили су у својим делима неки од најпознатијих белоруских и пољских књижевника Абухович, Богданович, Јанка Купала, Короткевич и др.

Географија

Становништво

Према процени, у граду је 2016. живело 365.610 становника.

Кретање броја становника
1979. 1989. 1999. 2009. 2012. 2015. 2016.
194.775 270.535 270.535 327.540 346.601 362.895 365.610

Градови побратими

Види још

Напомене

Референце

Спољашње везе

This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Гродно, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.

Tags:

Гродно Порекло именаГродно ГеографијаГродно СтановништвоГродно Градови побратимиГродно Види јошГродно НапоменеГродно РеференцеГродно ЛитератураГродно Спољашње везеГродноЊеменБелорусијаБелоруски језикГродњенска областЛитванијаПољскаПољски језикРуски језик

🔥 Trending searches on Wiki Српски / Srpski:

Радован ВујовићФК Радник БијељинаИзраелПад црног јастребаКраљевоДруги српски устанакСоцијалистичка Федеративна Република ЈугославијаСуботицаСедам светских чуда старог света18. децембарПаулина МановАпостолиЉубивоје РшумовићЦрна свадбаКупи ми ЕлиотаФинале Светског првенства у фудбалу 2006.Зои (певачица)ДемократијаАлбанска голготаСловенијаТомислав ПетернекПожаревацМеђународни празнициНенад Јездић27. мартХоландијаНикола ПашићТемператураВреме смртиМанастир СопоћаниZoran Kostić CaneВојводинаДејл ЗелкоНорвешкаКат ДосаKane KorsoКалемегданСрпска православна цркваДенвер нагетсиЂорђе АничићДаница ЦрногорчевићСвети СаваСветско првенство у фудбалу 2030.ПрибојЈужни ветар (ТВ серија)ИндијаМирослав АнтићМиливоје Анђелковић КајафаДруги балкански ратЈеврејиEstarХронологија НАТО бомбардовања СРЈСрђан Тодоровић21. јануарВелике сеобе СрбаКарађорђевићиДва и по мушкарцаИндонезијаГитараБугарскаМиле Илић (кошаркаш)Модерна породицаЛуција ШербеџијаCineplexxКрагујевацОперација Ваздушни мостДоситеј ОбрадовићБркови (музичка група)Вања НенадићБисер Бојане (ТВ серија)Солунски фронтФјодор ДостојевскиХероји ХалијардаУгљеникБитка на КошарамаМира БањацHotel JugoslavijaКристијано РоналдоАна Карењина🡆 More