У немачком се користи 26 главним и 4 споредна слова.
У Швајцарској ß нема и имају неке другачије речи. Постоји и винериш (бечки дијалект) где се не употребљава предлог "без" са акузативом, већ са дативом и нема генитива. У немачком се користи абецеда, као писмо.
немачки језик | |
---|---|
Deutsche Sprache, Deutsch | |
Изговор | [dɔʏtʃ] |
Говори се у | Немачка Аустрија Швајцарска Лихтенштајн и у 37 других држава. |
Број говорника | матерњи: 105 милиона, секундарни: 80 милиона (недостаје датум) |
индоевропски
| |
латиница (немачки алфабет) | |
Званични статус | |
Службени језик у | Аустрија Белгија Италија (Болцано (округ)) Немачка Лихтенштајн Луксембург Швајцарска Европска унија Даље званични језик: |
Признати мањински језик у | |
Регулише | Савет за немачку ортографију (немачки: Rat für deutsche Rechtschreibung) |
Језички кодови | |
ISO 639-1 | de |
ISO 639-2 | ger (B) deu (T) |
ISO 639-3 | deu |
Главни чланак: Немачка абецеда
У Швајцарској се ß не користи и тамо имају неке своје речи, баш као и винериш (бечки дијалект). Слово ß се никада не пише на почетку. Увек се пише у средини или на крају, јер је ß комбинација два с.
Када се dsch не чита као d͡ʒ и то углавном због грађења речи:
die Feindschaft: ˈfa͜indʃaft, јер је Feind + Schaft
Када се ue не чита као yː и то углавном због грађења речи:
zuerst: t͡sueɐst, јер је zu + erst
Када се th не чита као t и то углавном због грађења речи:
enthalten: ɛntˈχaltn, јер је ent + halten
У немачком, када се неко уводи у причу, лична заменица је обавезна. Међутим, ако се та особа још увек спомиње, лична заменица други пут није обавезна, нпр:
Ich heiße ... und (ich) bin ... (Jahre alt). (Ја се зовем ... и имам ... година.)
Глагол бити је sein.
Када се углавном обраћа старијој или непознатој особи, у немачком се углавном јави са Guten Tag.
Бројеви који су после 20, а да нису десетице, праве се увек оваквом комбинацијом: јединица + везник und + десетица.
У немачком постоје три одређена и два неодређена члана за једнину, а за множину постоји само одређен члан die:
Der - означава мушки род ;
Die - означава женски род ;
Das - означава средњи род ;
Die - означава множину.
Сви они се мењају у одређеним ситуацијама, тј. у промени падежа или броја именице.
Ово су неодређени чланови:
Ein - означава мушки и средњи род ;
Eine - означава женски род.
У немачком постоје 4 падежа. То су: номинатив, генитив, датив и акузатив.
Номинатив се у немачком баш као и у српском употребљава када се ради о субјекту.
Генитив се углавном користи када хоће да се нека припадност искаже, нпр. у реченици: Das ist das Telefon eines Freundes (ово је пријатељов телефон). За овај падеж је у мушком и средњем роду обавезно да се дода наставак при деклинацији. Генитив се не користи за личне заменице. Када се мисли да имена особа имају генитив, то се углавном овако: Das ist Martins Telefon (oво је Мартинов телефон).
Датив се користи баш као и у српском и српски локатив је исто што и немачки датив, сем што постоји и припадност када хоће да се искаже са von, нпр. у реченици Das ist das Telefon von einem Freund (ово је пријатељов телефон). Такав начин се настоји да се чешће употребљава него генитив да би се језик олакшао. За овај падеж је у множини обавезан наставак. Баш као и у српском, тако се датив у немачком користи када је неко стање мировања, када се тело не креће, односно када приповедач који прича о себи или некој другој особи која не хода, не иде или не трчи, нпр. у реченици Ich bin im Zug (у возу сам).
Акузатив се користи баш као и у српском, када се исказује неки прави објекат или када хоће да се покаже нечија припадност, нпр. у реченицама Ich habe einen Termin (имам састанак) и Für einen Bruder (за брата). Такође се користи када хоће да се искаже неко стање кретања, нпр. у реченици Ich gehe in den Park (идем у парк).
Падеж | одређени | неодређени | одређени множине |
---|---|---|---|
Номинатив | der, die, das | ein, eine | die |
Генитив | des (мушки и средњи род) der (женски род) | eines (мушки и средњи род) einer (женски род) | der |
Датив | dem (мушки и средњи род) der (женски род) | einem (мушки и средњи род) einer (женски род) | den |
Акузатив | den (мушки род) die (женски род) das (средњи род) | einen (мушки род) eine (женски род) ein (средњи род) | die |
Немачки је инфлексијски језик - што значи да се односи међу реченичким елементима исказују променом речи, односно додавањем наставака (наставци за падеж, наставци за број, наставци за време за глаголе ...).
Немачке именице спадају у:
Иако је немачки инфлексијски језик, у односу на старонемачки или исландски, број наставака је знатно мањи. Три рода нестају у множини, који се понаша као четврти род. Са четири падежа и три рода и множином, постоји укупно 16 комбинација падежа и рода/броја. Додавање наставака на именице је обавезно за генитив мушког и средњег рода, али не за женски род или множину. Са друге стране, наставак је обавезан у дативу множине, осим ако се реч завршава на -n или -s. Постоје и наставци за датив мушког и средњег рода, али се врло ретко срећу, чак ређе него што се нпр. аорист користи у стандардном српском језику када би требало (углавном се мења перфектом). Та врста деклинације се зове н- или слаба деклинација.
Множина именица се додаје наставцима –ä, ö или ü/-еr, –tе, –s, -er, не промени се, –en, –ä, ö или ü или се додају само умлаути на слова –ä/-е, ö/-е или ü/-е. Множина именица се учи напамет јер постоје различити облици множине неких именица.
Падеж | Деклинације именице der Mann (човек) | Деклинације именице die Frau (жена) | Деклинације именице das Zimmer (соба) | Деклинације именице die Freunde (пријатељи) (множина) |
---|---|---|---|---|
Номинатив | der Mann | die Frau | das Zimmer | die Freunde |
Генитив | des Mannes | der Frau | des Zimmers | der Freunde |
Датив | dem Mann | der Frau | dem Zimmer | den Freunden |
Акузатив | den Mann | die Frau | das Zimmer | die Freunde |
Н- или слаба деклинација је промена одређене групе где именица и свим падежима изузев номинатива једнине, добија наставак –n или –en. Такође, генитив једнине у мушком и средњем роду не добија –s или –es.
Ова деклинација се врши овако:
Падеж | Деклинације именице der Hase (зец) | Деклинације именице der Junge (дечак) | Деклинације именице der Deutsche (Немац) | |||
---|---|---|---|---|---|---|
Номинатив | der Hase | die Hasen | der Junge | die Jungen | der Deutsche | die Deutschen |
Генитив | des Hasen | der Hasen | des Jungen | der Jungen | des Deutschen | der Deutschen |
Датив | dem Hasen | den Hasen | dem Jungen | den Jungen | dem Deutschen | den Deutschen |
Акузатив | den Hasen | die Hasen | den Jungen | die Jungen | den Deutschen | die Deutschen |
Падеж | Деклинације именице der Bauer (фармер) | Деклинације именице der Mensch (човек) | Деклинације именице der Elefant (слон) | |||
---|---|---|---|---|---|---|
Номинатив | der Bauer | die Bauern | der Mensch | die Menschen | der Elefant | die Elefanten |
Генитив | des Bauern | der Bauern | des Menschen | der Menschen | des Elefanten | der Elefanten |
Датив | dem Bauern | den Bauern | dem Menschen | den Menschen | dem Elefanten | den Elefanten |
Акузатив | den Bauern | die Bauern | den Menschen | die Menschen | den Elefanten | die Elefanten |
Падеж | Деклинације именице der Musikant (музикант) | Деклинације именице der Doktorand (докторант) | ||
---|---|---|---|---|
Номинатив | der Musikant | die Musikanten | der Doktorand | die Doktoranden |
Генитив | des Musikanten | der Musikanten | des Doktoranden | der Doktoranden |
Датив | dem Musikanten | den Musikanten | dem Doktoranden | den Doktoranden |
Акузатив | den Musikanten | die Musikanten | den Doktoranden | die Doktoranden |
Падеж | Деклинације именице der Student (студент) | |
---|---|---|
Номинатив | der Student | die Studenten |
Генитив | des Studenten | der Studenten |
Датив | dem Studenten | den Studenten |
Акузатив | den Studenten | die Studenten |
Падеж | Деклинације именице der Jurist (правник) | |
---|---|---|
Номинатив | der Jurist | die Juristen |
Генитив | des Juristen | der Juristen |
Датив | dem Juristen | den Juristen |
Акузатив | den Juristen | die Juristen |
Падеж | Деклинације именице der Diplomat (дипломата) | |
---|---|---|
Номинатив | der Diplomat | die Diplomaten |
Генитив | des Diplomaten | der Diplomaten |
Датив | dem Diplomaten | den Diplomaten |
Акузатив | den Diplomaten | die Diplomaten |
нпр:
Падеж | Деклинације именице das Herz (срце) | |
---|---|---|
Номинатив | das Herz | die Herzen |
Генитив | des Herzens | der Herzen |
Датив | dem Herzen | den Herzen |
Акузатив | das Herz | die Herzen |
Падеж | Деклинације именице der Herr (господин) | |
---|---|---|
Номинатив | der Herr | die Herren |
Генитив | des Herrn | der Herren |
Датив | dem Herrn | den Herren |
Акузатив | den Herrn | die Herren |
Придеви у немачком се мењају по поређењу, роду, броју и падежу. Углавном стоје испред именице у реченици.
Оно што важи за сваке придеве што се тиче грађе компаратива јесте то што се додаје наставак -еr и суперлатива -sten. У немачком се компаратив гради на следеће начине:
Умлаутизовањем самогласника a, o или u (не увек), па онда додавањем наставка -еr (за компаратив) и -sten (за суперлатив) | Само се додаваје наставак -еr (за компаратив) и -sten (за суперлатив) | Изузеци | ||||||
Позитив | Компаратив | Суперлатив | Позитив | Компаратив | Суперлатив | Позитив | Компаратив | Суперлатив |
arm | ärmer | am ärmsten | reich | reicher | am reichsten | gut | besser | am besten |
groß | größer | am größten | häufig | häufiger | am häufigsten | gern | lieber | am liebsten |
alt | älter | am ältesten | selten | seltener | am seltensten | viel | mehr | am meisten |
Када се неко пореди да је исто што и то, онда се каже овако:
Er ist so groß wie ich (Висок је као ја).
Али када се неко пореди у компаративу, онда се каже овако:
Er ist größer als ich (Виши је него ја или виши је од мене).
Када се каже да је неко нпр. највиши нешто, онда се каже овако:
Er ist der größte Junge (Он је највиши дечак).
Такође, за суперлатив када је неодређени објекат, онда се каже овако:
Was gefällt dir am besten? (Шта ти се највише свиђа?).
Јака деклинација придева
| ||||||||||||||||||||
Слаба деклинација придева
| ||||||||||||||||||||
Мешовита деклинација придева
|
Јака деклинација придева се користи када код придева нема никаквог члана, слаба деклинација када је код придева одређени члан и мешовита деклинација када је код придева неодређени члан.
У немачком, генитив за личне заменице не постоји. Генитив за заменице јесу присвојне заменице, које се мењају по падежу исто као и неодређени чланови. Деклинација личних заменица је приказана у табели:
Једнина | Номинатив | ich (ја) | du (ти) | er, sie, es (он, она, оно) |
---|---|---|---|---|
Датив | mir | dir | ihm, ihr, es | |
Акузатив | mich | dich | ihn, sie, es | |
Множина | Номинатив | wir (ми) | ihr (ви) | sie/Sie (они, оне, она/Ви) |
Датив | uns | euch | ihnen/Ihnen | |
Акузатив | uns | euch | sie/Sie |
Упитне заменице су:
За упитну заменицу welcher? важи деклинација по члану.
Немачки глаголи се мењају према:
Такође постоје бројни начини да се прошири значење основног глагола коришћењем више префикса.
Ред речи је знатно флексибилнији него на пример у енглеском. Ред речи се може мењати зарад суптилних промена значења реченице.
Правилна промена глагола kommen (доћи):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich komme | wir kommen |
2. лице | du kommst | ihr kommt |
3. лице | er, sie, es kommt | sie/Sie kommen |
Пошто немачки садржи конјугацију, онда се изгуби наставак за инфинитив. За прво лице једнине, наставак је е, за друго st, а за треће t. За прво лице множине, глагол је као у инфинитиву, за друго t, а за треће или друго лице у персирању, исто као и за прво лице, глагол је као у инфинитиву.
Префикси који су раздвојиви од глагола су: auf, ab, an, mit, teil, fern, herr, statt, aus, hinunter, hinab, hinaus, ein и um.
Промена са раздвојивим префиксом aufstehen (устати):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich stehe ... auf | wir stehen ... auf |
2. лице | du stehst ... auf | ihr steht ... auf |
3. лице | er, sie, es steht ... auf | sie/Sie stehen ... auf |
Префикси који су раздвојиви од глагола увек иду на крај реченице или неке теме које имају запету.
Неправилна промена глагола haben (имати):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich habe | wir haben |
2. лице | du hast | ihr habt |
3. лице | er, sie, es hat | sie/Sie haben |
За прво лице једнине, наставак је е, за друго st и одбије се слово b, а за треће t одбије се слово b. За прво лице множине, глагол је као у инфинитиву, за друго t, а за треће или друго лице у персирању, исто као и за прво лице једнине, глагол је као у инфинитиву. Углавном су неправилни глаголи у другом и трећем лицу једнине. Изузетак је да се у глаголима који се завршавају са d или t за глаголе који имају већ један консонант и после њега и n и на крају инфинитивни наставак en, у другом лицу множине оставља e, ради лакшег изговора. Такви глаголи нису неправилни.
Пример тих глагола finden (наћи, пронађи и сматрати):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich finde | wir finden |
2. лице | du findest | ihr findet |
3. лице | er, sie, es findet | sie/Sie finden |
Такође, Изузетак је да се у глаголима који се завршавају са z или tz и на крају инфинитивни наставак en, у другом лицу једнине изоставља s код коњугације. Такви глаголи нису неправилни.
Пример тих глагола tanzen (плесати):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich tanze | wir tanzen |
2. лице | du tanzt | ihr tanzt |
3. лице | er, sie, es tanzt | sie/Sie tanzen |
Модални глагол се у једнини неправилно мења, али главна његова карактеристика јесте да су прво и треће лице једнине потпуно исто
Пример мењања глагола wollen (желети, хтети):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich will | wir wollen |
2. лице | du willst | ihr wollt |
3. лице | er, sie, es will | sie/Sie wollen |
Перфекат се у немачком гради помоћним глаголима haben (користи се за глаголе са прелазним и повратним глаголским родом) и sein (користи се за глаголе са непрелазним глаголским родом) и партиципом који се гради префиксом ge- и глагол прелази у треће лице једнине или друго лице множине и на крају уместо -en, остаје -t (за правилне глаголе важи, а правилни су када је и презент правилан, али то није за све правилне глаголе у презенту). Партицип увек иде на крај реченице или крај првог дела неке изречене радње која се завршава запетом. Перфекат се не користи када су у питању модални глаголи.
Пример глагола spielen (играти, свирати):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich habe ... gespielt | wir haben ... gespielt |
2. лице | du hast ... gespielt | ihr habt ... gespielt |
3. лице | er, sie, es hat ... gespielt | sie/Sie haben ... gespielt |
Претерит је врста прошлог времена у које се глагол мења у други облик (не у партицип) без помоћног глагола да покаже прошло време. Ово време се такође користи за модалне глаголе. Оно што је специфично за претерит јесте то што су прво и треће лице једнине као и код модалних глагола потпуно исти.
Пример мењања глагола sein (бити):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich war | wir waren |
2. лице | du warst | ihr wart |
3. лице | er, sie, es war | sie/Sie waren |
Пример мењања глагола haben (имати):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich hatte | wir hatten |
2. лице | du hattest | ihr hattet |
3. лице | er, sie, es hatte | sie/Sie hatten |
Плусквамперфекат је исто што и перфекат, само што су глаголи haben и sein у претериту.
Пример глагола spielen (играти, свирати):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich hatte ... gespielt | wir hatten ... gespielt |
2. лице | du hattest ... gespielt | ihr hattet ... gespielt |
3. лице | er, sie, es hatte ... gespielt | sie/Sie hatten ... gespielt |
Футур I се гради помоћним глаголом werden и на крају реченице или крај првог дела неке изречене радње која се завршава запетом иде обичан глагол који је у инфинитиву.
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich werde | wir werden |
2. лице | du wirst | ihr werdet |
3. лице | er, sie, es wird | sie/Sie werden |
Глагол werden се потпуно за 2. и 3. лице једнине неправилно мења. У 2. лицу остаје наставак -st, али нестаје d и e се у i претвара, а у 3. лицу нема наставка -t, већ d остаје и e се такође као и за 2. лице у i претвара. За 2. лице множине -e остаје због лакшег и логичнијег изговора.
Пример глагола у футур I kommen (доћи):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich werde ... kommen | wir werden ... kommen |
2. лице | du wirst ... kommen | ihr werdet ... kommen |
3. лице | er, sie, es wird ... kommen | sie/Sie werden ... kommen |
Футур II је слично што и футур I, само што глагол постаје партицип и на крају после партиципа се додаје глагол у инфинитиву sein (бити).
Пример глагола spielen (играти, свирати):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich werde ... gespielt sein | wir werden ... gespielt sein |
2. лице | du wirst ... gespielt sein | ihr werdet ... gespielt sein |
3. лице | er, sie, es wird ... gespielt sein | sie/Sie werden ... gespielt sein |
Коњуктив, односно субјуктив I је облик глагола који показује неке нестварне догађаје или претпоставке. Овај субјуктив се гради глаголом у презенту. Оно што га одликује јесте то што су 1. и 3. лице једнине потпуно идентични и што се за 2. лице једнине и множине оставља -e.
Пример мењања глагола sein (бити):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich sei | wir seien |
2. лице | du sei(e)st | ihr sei(e)t |
3. лице | er, sie, es sei | sie/Sie seien |
Пример мењања глагола haben (имати):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich habe | wir haben |
2. лице | du habest | ihr habet |
3. лице | er, sie, es habe | sie/Sie haben |
Пример мењања глагола schreiben (писати):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich schreibe | wir schreiben |
2. лице | du schreibest | ihr schreibet |
3. лице | er, sie, es schreibe | sie/Sie schreiben |
Коњуктив, односно субјуктив II је облик глагола који показује неке претпоставке или изражавање жеља. Сличан је као српски потенцијал. Овај субјуктив се гради глаголом у претериту. На тај глаголу у претериту ако могу, додају се умлаути и у 1. и 3. лицу једнине се додаје -e, ако га није било. Оно што га одликује јесте то што су 1. и 3. лице једнине потпуно идентични и што се за 2. лице једнине и множине оставља -e. Глаголи haben (имати), sein (бити) и werden (постати) имају свој облик. Мада, многи неправилни глаголи такође имају свој облик грађења. Сви остали правилни глаголи се граде коњуктивом претерита werden (постати).
Пример мењања глагола sein (бити):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich wäre | wir wären |
2. лице | du wärest | ihr wäret |
3. лице | er, sie, es wäre | sie/Sie wären |
Пример мењања глагола haben (имати):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich hätte | wir hätten |
2. лице | du hättest | ihr hättet |
3. лице | er, sie, es hätte | sie/Sie hätten |
Пример мењања глагола werden (постати):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich würde | wir würden |
2. лице | du würdest | ihr würdet |
3. лице | er, sie, es würde | sie/Sie würden |
Императив или заповедни начин у немачком се прави на четири начина:
Одбије се инфитивни наставак -en или -n (чак се и -n одбија за неке глаголе који се завршавају на -en) и уклони заменица (заменица може да и остави, али иде на друго место):
Не мења се ништа, сем тога што глагол одлази на прво место и што се уклони заменица (заменица може да и остави, али иде на друго место):
Не мења се такође ништа, сем тога што глагол одлази на прво место и остаје лична заменица:
Не мења се такође ништа, сем тога што глагол одлази на прво место и остаје лична заменица:
Такође, када се ово време глагола користи, лепше је додати после глагола ова три облика: bitte, mal, bitte mal. Такође, сва три значе молим.
Ред речи у реченици је у немачком по ставу субјекат - предикат - објекат када нема ништа пре субјекта. Међутим, ако пре субјекта нешто буде у реченици нпр. Um 7:00 Uhr stehe ich auf, онда се субјекат и објекат ротирају.
Састављање речи у реченицу у презенту иде овако:
Ich bin zu Hause. (Ја сам код куће).
или овако:
Zu Hause bin ich. (Код куће сам).
Састављање речи у реченицу у презенту и ту је модалан глагол иде овако:
Ich will ins Kino gehen. (Ја желим да идем у биоскоп).
Састављање речи у реченицу у одричном облику у презенту иде овако:
Ich bin nicht zu Hause. (Ја сам код куће).
Састављање речи у реченицу која приказује стање кретања у презенту и ту је модалан глагол иде овако:
Ich will nicht ins Kino gehen. (Ја желим да идем у биоскоп).
Када се појаве везници wenn, weil, dass, obwohl, онда редослед иде овако:
Wenn du es willst. (Ако или када то желиш).
а са модалним и обичним глаголом изгледа овако:
Wenn du es haben willst. (Ако или када то желиш да имаш).
Ако се нешто у продужетку наставља, редослед речи изгледа овако
Wenn du es haben willst, kannst es lesen. (Ако или када то желиш да имаш, можеш га прочитати).
Wenn du kein Buch willst. (Ако или када не желиш да имаш књигу).
Ich kaufe oft Bücher. (Често купујем књиге)
Код немачке сложенице, леви делови речи модификују значење десних, нпр. Regenschirm (срп. кишобран). За разлику од српског где се сложенице са већим бројем речи пишу одвојено (стога и немамо утисак да су сложенице), у немачком се оне пишу састављено, нпр. Hundehütte (срп. кућица за псе). Што се тиче рода, последња реч (суфикс) у сложеници има главни род, нпр. die Freizeit (срп. слободно време, јер је реч die Zeit последња реч).
Најдужа званична реч у немачком језику је Donaudampfschifffahrtselektrizitätenhauptbetriebswerkbauunterbeamtengesellschaft (Под-државно предузеће за изградњу главног депоа Дунавске паре) од 80 слова.
У немачком се све именице пише великим словом, чак иако нису на почетку речи.
Као и у енглеском, тако се и у немачком када је неодређено лице, користи заменица es.
Када ће се нека именица опет понављати, а налази се у сложеници и раздваја се од неке именице, онда се на ову именицу од које се та именица раздваја додаје -, нпр.: Zweit- oder Fremdsprache (други или страни језик).
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Граматика немачког језика, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.