Горан Друлић

април">17. април 1977) је бивши српски фудбалер. Играо је на позицији нападача.

Горан Друлић
Лични подаци
Пуно име	Горан Друлић
Датум рођења	(1977-04-17)17. април 1977. (47 год.)
Место рођења	Неготин, СФРЈ
Висина	1,83 m
Позиција	нападач
Јуниорска каријера
	Дунав Прахово
0000—1992	Хајдук Вељко
1992—1995	Црвена звезда
Сениорска каријера*
Године	Клуб	Наст.	(Гол)
1995—2001	Црвена звезда	65	(25)
0000— 0000	→ Железник
0000— 0000	→ Вождовац
1996	→ Раднички Крагујевац
1997	→ Барселона Б	14	(0)
2001—2005	Сарагоса	39	(3)
2005	Локерен	13	(4)
2006—2008	ОФИ Крит	41	(13)
2008—2009	Кавала	10	(0)
2009—2010	Ла Муела	29	(7)
2010—2011	Андора	43	(9)
2012	Сарињена	13	(9)
Репрезентативна каријера**
2000—2001	СР Југославија	4	(0)
* Датум актуелизовања: 5. септембар 2015. ** Датум актуелизовања: 5. септембар 2015.

Прве фудбалске кораке направио је у Дунаву из Прахова и Хајдук Вељку, а затим је бриљирао у омладинском погону Црвене звезде, где је играо од 1992. до 1995. године. У једној сезони постигао је чак 51 гол.

У првом тиму је Звезде је заиграо у сезони 1995/96. Забележио је четири утакмице у шампионату и постигао гол у победи против Младости из Лучана (2:0). Након тога одлази на позајмице. Био је у Железнику, Вождовцу, па је током првог дела сезоне 1996/97. наступао за Раднички из Крагујевца, а за други део ове сезоне одлази у Барселону Б. У Звезду се вратио у сезони 1997/98. Постигао је гол у реваншу 1. кола Купа победника купова у кишној ноћи против белгијског Жерминал Екерена (1:1), када је Томаш Радзински голом елиминисао црвено-беле. Друлић је те сезоне у шампионату одиграо само пет мечева уз један постигнут гол, и то победоносни против Железника (2:1).

Коначно је добио праву шансу у сезони 1998/99. и наметнуо се у нападу најтрофејнијег српског клуба као први шпиц Звезде. Постигао је гол против француског Меца (2:1) у првом мечу првог кола Купа УЕФА, док је у шампионату седам пута матирао противничке чуваре мреже, а посебно је био ефикасан у освајању Купа, када је на пет утакмица постигао шест голова, од чега четири у шеснаестини финала против подгоричке Младости (10:1). Тешка повреда је прекинула успон Друлине каријере после самог почетка сезоне 1999/00. На терен се вратио тек у финишу шампионата и допринео освајању дупле круне.

Убедљиво најбољу сезону у каријери имао је 2000/01, када је на 48 мечева у свим такмичењима постигао чак 27 голова и био први стрелац клуба. У шампионату се 16 пута уписао у стрелце, два пута у Купу и чак девет пута у европским такмичењима (три у квалификацијама за Лигу шампиона и шест у Купу УЕФА). Постао је љубимац навијача, а посебно се истакао у мечевима против Лестер ситија и Селте из Вига. Против енглеског клуба је у реваншу првог кола Купа УЕФА у Бечу два пута био стрелац у победи од 3:1, док је у у другом колу против Селте донео минималну победу екипи (1:0) после асистенције Горана Буњевчевића, да би у реваншу у Шпанији постигао три поготка у поразу од 3:5, али је тај меч касније регистрован 3:0 у корист Селте, због пропуста Звездине администрације, која није обратила пажњу да Ненад Лалатовић и Стево Глоговац нису имали право играња због жутих картона. Друлић се на крају те сезоне титулом опростио од Звездиног дреса и за велики новац (12,8 милиона евра) прешао у шпанску Сарагосу.

Тај трансфер је касније био под лупом српског правосуђа, због чега су процесуирани Драган Џајић, Владимир Цветковић и Миша Маринковић, али је Друлић као и остали играчи на суђењу изјавио да га оптужени нису оштетили. У Сарагоси је имао великих проблема са честим повредама. Од 2001. до 2005. године је за овај клуб одиграо само 39 утакмица уз три поготка.

Играо је још и за белгијски Локерен 2005. године, грчки ОФИ са Крита од 2006. до 2008. године, где је у сезони 2006/07. подсетио на дане када је тресао мреже у Звездином дресу. У тој сезони је на 24 утакмице постигао 12 голова. Касније је играо и за Кавалу, а носио је и дресове шпанских нижелигаша Ла Муеле (2009/10), Андоре (2010/11) и Серињене, где је током 2012. године био играч-тренер у трећој шпанској лиги.

Дебитовао је за репрезентацију 15. новембра 2000. године у пријатељској утакмици против Румуније. Сакупио је укупно четири наступа за репрезентацију СР Југославије, два у пријатељским утакмицама и два у квалификацијама за Светско првенство.

Црвена звезда

• Првенство СР Југославије (2) : 1999/00, 2000/01.
• Куп СР Југославије (2) : 1998/99, 1999/00.

Сарагоса

• Куп Шпаније (1): 2003/04.
• Суперкуп Шпаније (1): 2004.