Вилхелм Фридрих Акерман (нем.
март">29. март 1896 — Лиденшајд, 24. децембар 1962) је био немачки математичар најпознатији по Акермановој функцији, важном примеру у теорији израчунљивости.
Вилхелм Акерман | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 29. март 1896. |
Место рођења | Хершајд, Немачка |
Датум смрти | 24. децембар 1962.66 год.) ( |
Место смрти | Лиденшајд, Немачка |
Образовање | Универзитет у Гетингену |
Акерман је докторирао на Универзитету у Гетингену 1925. године са тезом Begründung des "tertium non datur" mittels der Hilbertschen Theorie der Widerspruchsfreiheit, која је била доказ конзистентности аритметике очигледно без потпуне Пеанове индукције (мада је у тези користио нпр. индукцију током својих доказа). Од 1929. до 1948. године, Акерман је предавао у гимназији Арнолдинум у Бургштајнфурту, а онда у Лиденшајду до 1961. године. Такође је био дописни члан Академије наука (Akademie der Wissenschaften) у Гетингену и био је почасни професор на Универзитету у Минстеру (Вестфалија).
Године 1928, Акерман је помогао Давиду Хилберту да претвори своја предавања из периода од 1917. до 1922. године о уводној математичкој логици у текст, Принципи теоретске логике. Овај текст је садржао први приказ логике првог реда, и представио је проблем своје комплетности и одлучности. Акерман је касније саставио доказе конзистентности за теорију скупова (1937), потпуну аритметику (1940), логику слободног типа (1952), и нове аксиоматизације теорије скупова (1956).
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Вилхелм Акерман, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.