навођење Извора У Тексту

Ово је информативна страница. Описује и тумачи неке аспекте Википедијиних норми, обичаја и пракси. Она није једна од правила или смерница, јер је заједница још није темељно проверила.

Пречица ВП:ИНЛАЈН

Најуобичајенији методи за ово могу бити фусноте или навођење извора у загради које се уносе у сам текст непосредно поред тврдње за коју треба обезбедити референцу.

Ове референце обично се убацују на крају реченице или на крају пасуса. Оне могу да указују како на електронске (веб-сајтови), тако и на папирнате изворе (књиге, часописи, енциклопедије, речници). Без обзира који је извор у питању, он увек мора бити проверљив и поуздан, што значи да мора бити материјал с кредибилитетом који је прошао поуздан процес публиковања (тј. да уређивачка политика подразумева строгу и неутралну проверу чињеница или стручну рецензију) и чији су аутори угледни и сматрају се стручњацима и ауторитетима у одговарајућој области. Проверљиви извори наведени у чланцима пружају вредну информацију с кредибилитетом онима који истражују тему и желе да сазнају нешто више о њој.

Многи чланци на Википедији садрже навођење извора или референцирање у самом тексту. Такав начин навођења извора захтева се за сјајне и добре чланке. Постоји више начина да се извори наведу у самом тексту, и сваки је прихватљив према Википедијином стилском приручнику за навођење извора, али у једном те истом чланку мора се користити само један од тих начина.

Референцирање у загради

Референцирање у загради јесте најједноставнији начин навођења извора у тексту. Постоје различити формати, као нпр. (Аутор, година), или (Аутор, година:страница), итд. Такво референцирање обично се уноси у сам текст, а ако долази на крају реченице, онда се уноси пре тачке. Пун библиографски податак се онда куца на крају текста, обично по азбучном реду, и под насловом Литература или Извори.

Референцирање у фуснотама

Фусноте које користе систем Cite.php, и које се обично још називају и „реф тагови“, представљају најчешће коришћени систем навођења извора у тексту или референцирања. Фусноте се могу користити како за навођење извора у тексту, тако и за навођење напомена у којима се пишу објашњења која би, да се унесу у сам текст, разбила ток и смисао самог текста.

Информација о извору у самом тексту уноси се између тагова информација, која чини фусноту. На крају текста, под насловом Референце, уноси се један од следећих шаблона: {{Reflist}}; {{рефлист}}; {{извори}}. Тај шаблон омогућава да се наведени извори у тексту аутоматски поређају по редоследу појављивања у тексту. Списак фуснота се неће појавити уколико се овај шаблон не стави. Такође, да би се појавиле на листи, морају бити постављене ИЗНАД тог шаблона у тексту.

Ако се један те исти извор помиње више пута у тексту, онда се код првог помињања у први „реф таг“ додаје код name="X" што изгледа отприлике овако:

Извор

Код сваког следећег навођења тог извора у тексту, довољно је ставити . Овај код генерише исти број извора у списку на дну текста, али му додаје и једно слово које се односи баш на то место у тексту на које сте га ставили. На тај начин, можете поновити навођење истог извора у тексту онолико пута колико је то потребно.

Линковање

Ако је извор нека веб страница, онда се та веб страница наводи као извор навођењем њене урл адресе, тј. линковањем ка њој. То се ради тако што се урл унесе између угластих заграда. Овако:

[http://en.wikipedia.org/wiki/Main_Page].

Онда унесите опис линка, тј. унесите име сајта, чланка, и све друге податке који описују оно што ће се наћи на том линку. Овако:

[http://en.wikipedia.org/wiki/Main_Page Ово је главна страница Википедије на енглеском].

Овим се добија:

Ово је главна страница Википедија на енглеском.

Онда све то убаците у „реф тагове“. Овако:

[http://en.wikipedia.org/wiki/Main_Page Ово је главна страница Википедије на енглеском].

Кад наводите сајт као извор, линкујте до странице на којој се налази информација у тексту коју референцирате. Немојте линковати само на главну страницу сајта, јер тиме референца губи сваки смисао, пошто је то превише неодређено навођење извора и читалац не може да идентификује тачан извор информације изнесене у тексту.

Именовање извора у самом тексту

Понекад се може именовати извор као део текста. Овако:

Радивој Радић, у својој књизи „Срби пре Адама и после њега“ тврди...

Овај начин је сасвим у реду за потребе Википедије, јер дозвољава читаоцу да идентификује извор у ком се подржава тврдња у тексту, али обично га треба користити заједно са неким другим системом навођења извора у тексту за цитате, парафразирање и сл. у ком уредник наводи прецизније податке тог извора.

Википедијина правила о садржају захтевају навођење поузданих извора у самом тексту за следеће типове тврдњи:

Количина наведених извора у тексту

Википедија нема правила типа „један извор у тексту по реченици“, или „један извор у тексту по пасусу“. чак ни за сјајне чланке. Википедија захтева навођење извора у тексту када то захтева садржај. Неки чланци (нпр. чланци о контроверзним особама) захтеваће навођење извора у самом тексту иза готово сваке реченице. Неки делови текста (нпр. уско стручне теме) захтеваће и више извора за једну тврдњу, док неки други чланци неће уопште захтевати навођење извора у самом тексту, већ ће бити довољно да се наведе списак литературе коришћене за израду чланка. Ипак, Википедија подстиче уреднике да обезбеде изворе за сав материјал који уносе, јер је врло могуће да било који од његових делова буде доведен у питање, па је стога увек боље да све тврдње буду потпомогнуте поузданим изворима.

Кад се наводи извор у тексту, он се може поставити на било које осетљиво место у реченици или пасусу, али најуобичајеније место је крај пасуса, уколико се њиме референцира цео пасус. Ако неко други дода касније неку информацију, онда је на уреднику који додаје информације да реорганизује изворе наведене у тексту и да њихов однос са текстом учини јасним, како би се одржао интегритет односа између текста и извора.

Интегритет референци у тексту

Уношењем извора у сам текст, па чак и за оне тврдње за које то није апсолутно неопходно, помаже Википедији да одржи интегритет везе текста са изворима. Навођење извора у самом тексту помаже читаоцу да брзо утврди да ли је материјал који чита проверљив или није.

Не постоји одређена количина референци у тексту које један чланак мора да има да би могао да се кандидује за титулу сјајног или доброг чланка, нити постоји тип уношења извора у текст који има примат над осталима. Један чланак треба да има онолико инлајн референци колико је то потребно да би био поуздан и разумљив — ако је за то довољно навести само један извор у тексту, онда је то у реду, ако је потребно 100 извора у самом тексту, онда је и то ок. Крајњи циљ је поузданост текста, не количина инлајн референци.

 

Навођење извора у тексту на Викимедијиној остави.

• Википедија:Навођење извора — Када користити изворе и како их наводити.
• Википедија:Стилски приручник/Изглед чланка — смерница која говори о основном распореду делова чланка.
• Википедија:Стилски приручник/Навођење извора — о стиловима навођења извора који се користе на Википедији
• {{мало инлајн референци}} — шаблон који се користи за чланке којима је потребно више извора наведених у самом тексту.
• {{без инлајн референци}} — шаблон за чланке који уопште немају изворе наведене у самом тексту.