Вида Огњеновић: српска политичарка и књижевница

август">14. август 1941) српска је књижевница, преводилац, редитељка и дипломата.

Вида Огњеновић
Вида Огњеновић
Датум рођења	(1941-08-14)14. август 1941. (82 год.)
Место рођења	Дубочке, код Никшића, КЈ (дејуре) НДЦГ (дефакто)
Образовање	Филолошки факултет Универзитета у Београду
Политичка странка	Демократе Србије (2021–данас) Демократска странка (1990–1996, 2004–2020) Демократски центар (1996–2004)

Одрасла је и школовала се у Србији. Основну школу завршила је у Врбасу, а гимназију у Сремским Карловцима. Дипломирала је на Катедри за општу књижевност на Филолошком факултету у Београду 1963. и на Одсеку за режију београдске Академије за позориште, филм и телевизију 1965. Постдипломске студије је започела у Паризу на Сорбони, а магистарски рад из теорије и праксе одбранила је на Универзитету у Минесоти, САД 1972. године.

Од 1974. до 1979. радила је као асистент на ФДУ у Београду. За директора Драме Народног позоришта у Београду изабрана је 1977. године, а по истеку четворогодишњег мандата, остала је на ангажману као стални редитељ. Као професор по позиву, предавала је на универзитетима у Лос Анђелесу (УСЛА), Чикагу (УИЦ) од 1981-1982, а у оквиру предавачких турнеја обишла је у неколико махова, као гост предавач, све веће универзитете САД (1985, 1991, 1997 и 1999). Редовни је професор Академије уметности у Новом Саду и има звање emeritus професора на Академији лепих уметности и мултимедија у Београду, где је такође и саветник декана. Њен редитељски опус чини близу стотину позоришних, као и велики број телевизијских и радио режија, од којих многе по сопственим текстовима. Написала је велики број драма, које су доживеле више поставки и бројна извођења, а објављене су у различитим издањима. Као редитељ гостовала је у многим позориштима широм бивше Југославије (Црна Гора, Словенија, Хрватска), а радила је и изван наше земље.

Приповетке Виде Огњеновић смештене су у конкретно, историјско место, са препознатљивим временом и светом. Место су Сремски Карловци, значајни културни и духовни центар српскога народа, а време је друга половина 19. и прва 20. века, време у којем су Карловци доживели и процват и пропадање. У српску приповетку она на велика врата уводи свет руинираних и готово заборављених Сремских Карловаца, у којем су поред Срба, нашли уточиште и Немци, Јевреји, Мађари, Руси и други.

Проза и драме су јој превођене на енглески, мађарски, македонски, немачки и друге језике.

Вида Огњеновић је председник Српског ПЕН-а, а од септембра 2012. почасна потпредседница Међународног ПЕН конгреса. Оснивач је и уметнички руководилац Тврђава Театра. Преводи са енглеског и немачког језика.

Једна је од оснивача Демократске странке. Била је амбасадорка у Норвешкој 2001—2006. и Данској 2007—2013. године.

Живи и ради у Београду.

Добитница је многих значајних књижевних награда за књижевни и позоришни рад. Измећу осталих добила је:

• Стеријина награда за текст савремене драме, за драму Је ли било кнежеве вечере?, 1991.
• Просветина награда, за књигу приповедака Отровно млеко маслачка, 1994.
• Андрићева награда, за књигу приповедака Отровно млеко малслачка, 1994.
• Награда „Бранко Ћопић”, за књигу приповедака Отровно млеко малслачка, 1994.
• Награда „Карољ Сирмаи”, за књигу приповедака Отровно млеко маслачка, 1995.
• Награда „Павле Марковић Адамов”, за трилогију Отровно млеко маслачка, Кућа мртвих мириса, Стари сат, 1996,
• Награда „Рамонда Сербика”, 1998.
• Награда „Стефан Митров Љубиша”, за целокупно стваралаштво, 1999.
• Стеријина награда за текст савремене драме, за драму Јегеров пут, 2001.
• Награда „Тодор Манојловић”, за 2003.
• Статуета „Јоаким Вујић”, за изузетан допринос развоју позоришне уметности Србије.
• Награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године, за књигу Прељубници, 2007.
• Награда „Кочићево перо”, за роман Посматрач птица, 2011.
• Награда „Кочићева књига”, за животно дело, 2011.
• Светска награда за хуманизам, Охридска академија за хуманизам, 2012.
• Награда „Прозарт”, Скопље, 2015.
• Стеријина награда за текст савремене драме, за драму Козоцид, 2019.

• Шекспироманија (театролошка студија, 1980)
• Страх од сценске расправе (театролошка студија, 1980)
• Меланхоличне драме (драме, 1991)
• Кањош Мацедоновић (драма, 1993)
• Девојка модре косе (драма, 1993)
• Сетне комедије (драме, 1994)
• Отровно млеко маслачка (приповетке, 1994)
• Кућа мртвих мириса (роман, 1995)
• Стари сат (приповетке, 1996)
• Милева Ајнштајн (драма, 1999)
• Јегоров пут (драма, 2000)
• Најлепше приповетке (2001)
• Драме I-III (2001–2002)
• Путовање у путопис (књига прозе, 2006)
• Прељубници (роман, 2006)
• Дон Крсто (драма, 2007)
• Насупрот пророчанству (есеји, 2007)
• Права адреса (приповетке, 2007)
• Нема више наивних питања (разговори, 2008)
• Посматрач птица (роман, 2010)
• Насупрот пророчанству (есеји, 2010)
• Живи примери (приповетке, 2012)
• Висока волтажа (есеји, 2014),
• Максимум (роман, 2017)
• Козоцид (драма, 2019)
• Поетеса - Милица Стојадиновић Српкиња (драма, 2022)

• Је ли било кнежеве вечере, написала и режирала Вида Огњеновић; Драма СНП-а, 2008/09; Фотографије су део фото збирке Српског народног позоришта.
•  
  "Је ли било кнежеве вечере", Драма СНП-а, 2008/09; Драгослав Пешић
•  
  "Је ли било кнежеве вечере", Драма СНП-а, 2008/09; Предраг Момчиловић, Радоје Чупић
•  
  "Је ли било кнежеве вечере", Драма СНП-а, 2008/09; Гордана Ђурђевић Димић, Миодраг Петровић
•  
  "Је ли било кнежеве вечере", Драма СНП-а, 2008/09; Борис Исаковић, Ненад Пећинар, Предраг Момчиловић
•  
  "Је ли било кнежеве вечере", Драма СНП-а, 2008/09; Стеван Гардиновачки, Драгиња Вогањац
•  
  "Је ли било кнежеве вечере", Драма СНП-а, 2008/09; Александра Плескоњић Илић, Гордана Ђурђевић Димић, Тијана Максимовић
•  
  "Је ли било кнежеве вечере", Драма СНП-а, 2008/09; Сања Ристић Крајнов, Александар Гајин

• Пластелин
• Данас
• Rajović, Ivan (24. 3. 2006). „„Preljubnici””. Ибарске новости. kraljevo.com. Архивирано из оригинала 20. 04. 2021. г. Приступљено 12. 4. 2020.