Велинград

Град је друго по важности градско насеље унутар Пазарџичке области и средиште јужне трећине ове области.

Велинград буг. Велинград
Панорама града
Застава
Административни подаци
Држава	Бугарска
Област	Пазарџичка област
Становништво
Становништво	‍
— 2007.	25.141
— густина	0,2 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	42° 01′ 00″ С; 24° 00′ 00″ И / 42.016667° С; 24° И / 42.016667; 24
Апс. висина	777 m
Површина	124.955 km2
Велинград Велинград на карти Бугарске
Остали подаци
Градоначелник	-
Веб-сајт
www.velingrad.bg

Велинград се налази у јужном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 150 km, а од обласног средишта, Пазарџика град је удаљен 41 km.

Област Велинграда представља најсзападнији део историјске покрајине Тракија. Град се налази у области Западних Родопа. Град се сместио на месту где месна река, Чепинска река, ствара истоимену котлину ("Чепинска котлина"). Иако је град у котлини, он је на знатној надморској висини од 750-850 m н. в. Околни врхови дижу се и преко 2.000 m.

Велинград, чије је околина богата лековитим изворима, а заједно са надморском висином и планинским карактером околине, постао је средиште туризма (планински, лечилишни).

Клима у граду је континентална са утицајима и средоземне (елементи „жупе“ — топла и сува лета, мање ветрова), али и утицајима планинске климе (дуге зиме).

Област Велинграда је првобитно била насељена Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1373. године цела околна регија је била у саставу средњовековне Бугарске.

Крајем 14. века област Велинграда је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова. Током њихове владавине много Бугара је прихватило ислам. 1885. године град је постао део савремене бугарске државе. 1948. године дотадашње село Чепино са пар околних села спојено је у нови град — Велинград, који је добио ово име по бугарској партизанки Вели Пејевој.

 

Посебно је интересантна активност српског архитекте Милутина Борисављевића,(1889-1970) у Велинграду, где је 1928. за рачун београдског индустријалца, Стојадина "Столе" Стевовића (1888-1945), пројектовао "Вилу Рајна" а за потребе породица Стевовић и Симић. Вила је изграђена исте године у духу тада преовлађујућег француског класицизма али са дискретним декоративним елементима у стилу Арт Декоа. Названа је "Рајна", према Стевовићевој супрузи Рајни, рођ.Попова (1898-1971), Бугарке, родом из Софије. Кућа је била национализована 1946. и пренамењена у санаторијум за лечење заразних болести до 1992. када је враћена Стевовићевим унукама,(породица Симић). У складу са прописима Републике Бугарске, овај летњиковац је заштићен као споменик културе од регионалног значаја.

По проценама из 2007. године Велинград имао је око 25.000 становника. Већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су Роми и Помаци. Последњих 20ак година град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи. Оживљавање привреде, посебно туризма, требало би зауставити негативни демографски тренд.

Претежна вероисповест становништва је православна, а мањинска ислам.