Валдајско побрђе или само Валдај (рус.
Протеже се дужином од око 600 км, негде на пола пута између Москве и Санкт Петербурга. Просечне висине целине су између 150 и 250 метара, док је максимална надморска висина 346,9 метара.
У основи Валдајског побрђа леже карбонски кречњаци, лапори и глине који су прекривени глацијалним и флувијално-глацијалним седиментима. Југоисточни делови побрђа су доста равни и готово неприметно прелазе у околне равнице, док су северозападне стране нешто стрмије и јасније изражене. У југоисточном делу побрђа, у зони брдско-језерског рељефа налазила се јужна граница Валдајске глацијације.
На Валдајском побрђу налази се хидрографско развође басена Црног и Балтичког мора и Каспијског језера. На том подручју свој ток започињу реке Волга, Западна Двина, Дњепар, Ловат, Мста, Пола, Сјас, Молога, Тверца и друге.
Валдајско побрђе је важан туристички центар тог дела Русије. Године 1990. основан је Валдајски национални парк, са циљем интензивније заштите природе и рељефа највишиг делова побрђа. Од 2004. парк има статус резервата биосфере Унеска.
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Валдајско побрђе, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.