Болеслав I Храбри

или 967—17. јун 1025) је први краљ Пољске (1025) из династије Пјастова. Био је војвода Пољске (992—1025).

Болеслав I Храбри
Болеслав I Храбри
Лични подаци
Датум рођења	966. или 967.
Место рођења	Познањ,
Датум смрти	17. јун 1025.(1025-06-17) (58/59 год.)
Место смрти	Краков?,
Породица
Супружник	Јудита од Угарске, Емнилда од Лужица, Ода од Мајсена
Потомство	Безприм Пјаст, Regelinda, Мјешко II Пјаст, Otto Bolesławowic
Родитељи	Мјешко I Пјаст Дубравка од Чешке
Династија	Пјастови
Кнез Пољске
Период	992-1025
Претходник	Мјешко I Пјаст
Краљ Пољске
Период	1025-1025
Наследник	Мјешко II Пјаст
Војвода Бохемије
Претходник	Владивој Пшемисл
Наследник	Јаромир, војвода Чешке

Болеслав је рођен 966. или 967. године, као прво дете пољског Мешка I и његове супруге, бохемске принцезе Добраве. Његов Епитаф, који је написан средином 11. века, наглашавао је да је Болеслав рођен од „безверног“ оца и „правоверне“ мајке, што сугерише да је рођен пре крштења свог оца. Болеслав је крштен убрзо након рођења. Име је добио по свом деди по мајци, Болеславу I, војводи од Чешке. О Болеславовом детињству се не зна много. Његов епитаф бележи да је подвргнут традиционалној церемонији шишања у узрасту од седам година и да је прамен његове косе послат у Рим. Последњи акт сугерише да је Мјешко желео да свог сина стави под заштиту Свете столице. Историчар Тадеуш Мантојфел каже да је Болеславу била потребна та заштита јер га је отац послао на двор Отона I, цара Светог римског царства, у знак његове оданости цару. Међутим, историчар Марек Казимирз Барански примећује да је спорна тврдња да је Болеслав послат као талац на царски двор.

 

Мјешко I је умро 25. маја 992. године. Савременик Титмар из Мерсебурга је забележио да је Мјешко оставио „да се његово краљевство подели међу многим претендентима“, али је Болеслав ујединио земљу „лисичјим лукавством“ и протерао своју маћеху и полубраћу из Пољске. Два пољска господара Одилијен и Прзибивој, који су подржавали њу и њене синове, ослепљени су по Болеславовом наређењу. Историчар Пшемислав Вишевски напомиње да је Болеслав већ преузео контролу над целом Пољском до 992; Плешчињски пише да се то догодило тек у последњим месецима 995. године.

Прве Болеславове кованице су издате око 995. године. На једној од њих стајао је натпис Vencievlavus, што показује да је ујака своје мајке, војводу Вацлава I од Чешке, сматрао свецем заштитником Пољске. Болеслав је послао појачање у Свето римско царство да се бори против Полабских Словена у лето 992. године. Болеслав је лично предводио пољску војску да помогне царским трупама у инвазији на земљу Ободрита или Велета 995. године. Током кампање упознао је младог немачког монарха, Ота III.

Собеслав, поглавар чешке династије Славника, такође је учествовао у кампањи 995. године. Користећи Собеславово одсуство, Болеслав II од Чешке је упао на Славниково властелинство и наложио помор већине чланова породице. Сазнавши за судбину својих рођака, Собеслав се настанио у Пољској. Болеслав му је дао уточиште „ради [Собеславовог] светог брата“, бискупа Адалберта Прашког, према агиографијама потоњег. Адалберт (познат као Војчех пре свог посвећења) такође је дошао у Пољску 996. године, јер је Болеслав „био прилично пријатељски расположен према њему“. Адалбертове хагиографије сугеришу да су бискуп и Болеслав блиско сарађивали. Почетком 997. Адалберт је напустио Пољску да би прозелитирао међу Прусима, који су нападали источну границу Болеславовог царства. Међутим, пагани су га убили 23. априла 997. године. Болеслав је откупио Адалбертове остатке, плативши њихову тежину у злату, и сахранио их у Гњезну. Делове леша бискупа мученика послао је цару Отону III који је био Адалбертов пријатељ.

Отац Болеслава је био кнез Мјешко I, који је примио хришћанство 966. и од тада се Пољска сматра хришћанском земљом. Мјешко и Болеслав су веровали да су покрштавањем добили зелено светло да заузимају околне земље у име вере. До 997. заузео је већ доста околних територија, а покушај заузимања Пруске показао се неуспешним.

Болеслав је наследио од свог оца подручје око долине Варте, што је било много мање од данашње Пољске. До 997, Болеслав је већ поседовао

• Шлеску
• Померанију са главним градом Гдањском и
• Малу Пољску (главни град Краков).

Нешто касније шири се на

• Моравску (око 999)
• Словачку (1000. или 1001)

Болеслав Храбри је послао светог Адалберта Прашког 997. на Балтик као мисионара са циљем покрштавања Пруса. Тим покушајем и мисионарским радом, Адалберт Прашки завршио је као мученик и као светац.

Адалберт Прашки је покушао као и други мисионари да увери Прусе да свети храстови немају никаквих духова. Да би то доказао сјекао је свете храстове од Пруса. Пруси су то протумачили као светогрђе, па су убили Адалберта Прашког. Болеслав га је откупио за онолико злата колико је био тежак. Био је први словенски светац. Проглашен је свецем и од католичке и од православне цркве.

 

Болеслав Храбри је 1000. примио цара Отона III током његовог ходочашћа гробу светог Адалберта Прашког у Гњезну. Болеслав добија титулу „брат и партнер у царству“. Током те посете Отон додељује Гњезну статус надбискупије и тако настаје пољска надбискупија у Гњезну. Постојање надбискупије допринело је дужем раздобљу касније пољске самосталности.

После смрти Отона III 1002, Болеслав Храбри заузима Лужице и Мајсен. Искористио је свађе око наслеђа, па је тако преузео царске територије. Болеслав је раније подржавао Хенрика II Баварског против Отона III, па га је подржао у току борбе за трон након Отонове смрти.

Болеслав је освојио је Бохемију, па је постао војвода Чешке и Моравске (1003—1004), где је владао као Болеслав IV. Хенрик II је ратовао неколико пута против Болеслава. У првом походу успео је делимично повратити територије које је Болеслав заузео. Посебну важност је имао Мајсен.

Стално је ратовао против Хенрика II, тако да је коначно 1018. склопљен мир по коме Лужице у којима живе Лужички Срби припадају Болеславу, а Бохемија припада Хенрику. Болеславу припада и Моравска, а Мајсен остаје у немачким рукама. При томе је Болеслав требало да се обавеже да признаје Хенрика као надређеног, а да те земље припадају Болеславу као феуд. Граница Пољске је источно од Шпреје и источно од доњег тока Одре.

Умешао се у сукоб Јарослава Мудрог и Свјатополка I у Кијевској Русији. При томе је себи припојио источну Галицију.

Након смрти Хенрика II Болеслав постаје 1025. први краљ Пољске. Пољска је уздигнута на ниво краљевине. Дотада су пољски владари били само принчеви. Брзо након тога Болеслав умире, а његов син Мјешко II постаје нови краљ Пољске.

Болеслав је по први пут ујединио провинције, које су постале традиционалне територије Пољске:

• Великопољска
• Малопољска
• Шлеска
• Померанија.

Болеслав је био национални херој Лужичких Срба, јер их је укључио у словенску државу након дуге борбе са Немцима.