Богдан Гавриловић

јануар">1. јануар 1864 — Београд, 5. август 1947) био је српски математичар и академик. Гавриловић је био председник Српске краљевске академије и сенатор.

Богдан Гавриловић
Богдан Гавриловић, слика Беле Чико-Сесије
Лични подаци
Датум рођења	(1864-01-01)1. јануар 1864.
Место рођења	Нови Сад, Аустријско царство
Датум смрти	5. август 1947.(1947-08-05) (83 год.)
Место смрти	Београд, ФНР Југославија

У Новом Саду завршио је гимназију као ђак генерације. Након гимназије одлази да студира на Универзитету у Будимпешти као стипендиста српског добротвора Саве Текелије. Године 1887. добија титулу доктора наука из математике. Исте године почиње да ради као професор на Великој школи у Београду. У Београду остаје до смрти 1947, а активан је као редовни професор математике на Техничком факултету до 1941. године.

Пред крај деветнестог века, објављује два обимна универзитетска уџбеника, који имају и монографски карактер: Аналитична геометрија тачке, праве, круга и коничних пресека (I-II; 1896) и Теорија детерминаната (1899). Обе књиге се сматрају капиталним математичким делима у Србији свог времена.

Оснивач је Математичке библиотеке 1894. године, која је уништена крајем Другог светског рата. Заједно са Михаилом Петровићем и Милутином Миланковићем сматра се заслужаним за увођење модерне математике у Србији почетком XX века.

Био је члан: друштва Circolo matematico di Palermo, Dr. hon. causa Универзитета у Атини, председник Друштва Никола Тесла, * директор Института Никола Тесла и оснивач Математичког института у Београду (1946).

Академик Гавриловић био је носилац многобројних високих научних и друштвених функција и добитник значајних признања.

• Кућа Богдана Гавриловића