Битка Код Формињија

априла 1450. године током Стогодишњег рата између француске и енглеске војске. Завршена је победом Француза.

Битка код Формињија
Део Стогодишњег рата
Време 15. април 1450. Место Формињи Исход Француска победа
Сукобљене стране
Краљевина Француска	Краљевина Енглеска
Команданти и вође
Шарл I Бурбонски Артур III од Бретање	Томас Кирјел (РЗ)
Јачина
око 3.000	око 3.400
Жртве и губици
знатни	читава војска уништена

Примирје у Туру

Након преласка Бургундије на страну Француске (миром у Арасу 20. септембра 1435), однос снага у стогодишњем рату преокренуо се у корист Француске, а енглеске снаге у Француској приморане су на дефанзиву. Пошто се Париз предао Шарлу VII без борбе (13. априла 1436), низ енглеских поседа у Нормандији и северној Француској постепено је освојен (1436-1443), па је под утицајем све јаче пацифистичке струје у Енглеској потписано примирје у Туру (28. маја 1444).

Француске реформе

Шарл VII искористио је примирје за спровођење значајних војних реформи: најамничке банде стављене су под краљевску контролу, а 1445. формирано је 15 ордонанс-компанија од по 600 људи, језгро будуће стајаће војске Француске. Зачетак француске пешадије милицијског типа били су слободни стрелци, позивани под заставу од 1448. по специјалном кључу. И развоју артиљерије посвећена је посебна пажња, нарочито изради оруђа и обезбеђивању стручног кадра. Захваљујући спроведеној реорганизацији, Француска је при крају стогодишњег рата располагала најбоље организованом војском у Европи.

Наставак рата

Изненадни напад Енглеза на Фужер (24. марта 1449), означио је прекид примирја. У августу 1449. поново су почела дејства у Нормандији и Гијени. Реорганизована француска војска, а посебно њена побољшана артиљерија, успешно су се носиле са енглеским снагама у опседнутим градовима. Нормандија је, захваљујући подршци њених становника, ослобођена за годину дана. Да би сачувала део Нормандије, исцрпена енглеска сакупила је је уз велике напоре, војску јачине 1.275 коњаника и 2.081 стрелца која се, под командом Томаса Кирила, искрцала у октобру 1450. код Шербура.

До одлучујућег судара између ове енглеске војске и француских снага, јачине око 3.000 људи, дошло је 15. априла 1450. код Формињија у Нормандији. Француску војску предводили су Жан I Бурбон и Артур III, а енглеску Томас Кирјел. Држећи се енглеске тактике из битака код Кресија, Поатјеа и Азенкура, иако му је ситуација (пре свега, надмоћ француске артиљерије над енглеским стрелцима, која је дотадашњу одбрамбену тактику Енглеза у биткама на отвореном пољу учинила неодрживом) налагала измењени борбени поступак, Кирил је пружио Французима одличну прилику за реванш. Енглеска војска је тешко поражена, међу заробљеницима био је и Томас Кирил.

Битка је донела једну новину у тактици стогодишњег рата. Енглези су, по обичају, заузели јак одбрамбени положај на једном брегу, али уместо да их директно напада, француски конетабл Артур, гроф Ришмона и брат војводе Бретање, је распоредио топове и бомбардовао их све док им није растурио бојни ред. После тога их је лако разбио.

За пораз су Енглези оптуживали Кирјела који је извео покрет захођења како би обезбедио бољи положај. Сличну тактику Енглези су користили више пута у Стогодишњем рату (Креси, Поатје, Азенкур). Приметно је и добро дејство француских кулеврина. Највећи део енглеске коњице успео је да се спаси повлачењем. Стрелци су изгинули. Енглези су битком код Формињија избачени из Нормандије. Енглески гарнизон у Кану био је принуђен да капитулира у јуну 1450. пред далеко надмоћнијим снагама противника.