Беким Фехмију

јун">1. јун 1936 — Београд, 15. јун 2010) био је српски и југословенски филмски, телевизијски и позоришни глумац албанског порекла. Фехмију је био први источноевропски глумац који је заиграо у Холивуду током трајања Хладног рата. Сматран је за једног од најбољих глумаца југословенске кинематографије.

Беким Фехмију
Беким Фехмију као Одисеј, 1967.
Лични подаци
Пуно име	Беким Фехмију
Датум рођења	(1936-06-01)1. јун 1936.
Место рођења	Сарајево, Краљевина Југославија
Датум смрти	15. јун 2010.(2010-06-15) (74 год.)
Место смрти	Београд, Србија
Универзитет	Драмске уметности у Београду
Занимање	Филмски, телевизијски и позоришни глумац
Породица
Супружник	Бранка Петрић (1968—2010)
Деца	Хедон и Уликс Фехмију
Рад
Активни период	1953—1998.
Битна улога	Рој — Халил-бег Скупљачи перја — Бели Бора Перјар Специјално васпитање — васпитач Жарко Мунижаба
Потпис
Веза до IMDb-а
Награде Пула Сребрна арена 1966. Рој 1967. Скупљачи перја

Младост

Фехмију је рођен у Сарајеву, Југославија, у албанској породици из Ђаковице, Косово. Његов отац Ибрахим је усвојио свој средњошколски надимак Фехмију као презиме које је заменило оригинално Имер Халили. Породица се преселила у Скадар, у Албанији, где су провели три године, а 1941. се вратила у Југославију у Призрен, на Косову, где је Беким провео детињство. Основно и средње образовање завршио је у Призрену. Студирао је на Академији за позоришну уметност, од 1956. до 1960. године, у класи професора Мате Милошевића, код кога је и дипломирао. Био је члан глумачког клуба своје гимназије у Призрену, а након дипломирања постао је члан Жупанијског народног позоришта у Приштини, јединог професионалног позоришта на албанском језику у Југославији. Дипломирао је на Факултету драмских уметности (ФДУ) у Београду 1960. године.

Глумачка каријера

У бившој Југославији је био велика звезда 1960-их и 1970-их година, прославио се у црно-таласном филму „Скупљачи перја“, али је глумио и у другим деловима Европе, нарочито у Италији. Имао је дугогодишњи уговор са италијанским режисером Дином де Лаурентисом, сарађивао је са Џоном Хјустоном, Оливијом де Хевиленд, Авом Гарднер, Дирком Богардом, Шарлом Азнавуром и другима.

Окушао се и у америчкој кинематографији, али га америчка публика није добро прихватила, и по неким критикама своју улогу у америчком филму „Авантуристи“ (1971) није добро одглумио, што је наводно уништило његове шансе да се пробије у Холивуду. Такође, неки амерички критичари „Авантуристе“ описују као филм који „није успио да од Фехмијуа начини међународну звезду“.

Самоиницијативно се престао бавити глумом 1987. године, „у знак протеста због антиалбанске пропаганде“.

Смрт

Фехмију је пронађен мртав 15. јуна 2010. године у свом стану у Београду. Први извештаји наводе да је извршио самоубиство. Тадашњи министар унутрашњих послова, Ивица Дачић, рекао је да је Фехмију пронађен упуцан у свом стану и да је пиштољ регистрован на Фехмијуово име. Имао је 74 године. Његово тело је кремирано, а пепео развејан у Призренској Бистрици у Призрену, дому његовог детињства.

Био је ожењен колегиницом, глумицом Бранком Петрић, са којом је имао два сина — Хедона и Уликса. Уликс Фехмију (1968) се такође бави глумом. Живео је са својом супругом, браћом и сестрама на релацији Београд–Приштина–Призрен.

У априлу 2001, у издању „Самиздата Б92“ објавио је књигу успомена „Блиставо и страшно“, коју је написао још 1985. Други део ове књиге објављен је постхумно, у јесен 2012. Говорио је неколико језика, у које спадају: српски, албански, македонски, турски, ромски, шпански, енглески, француски и италијански језик.

 

The New York Times је назвао Фехмиуа "југословенским срцоломцем" због његових младалачких освајања и познанстава са Брижит Бардо и Авом Гарднер. Деценијама након његовог последњег појављивања на екрану, читаоци водећег италијанског часописа за жене прогласили су га за једног од десет најатрактивнијих мушкараца 20. века.

Фехмију се појавио у 41 филму између 1953. и 1998. године. Био је један од првих албанских позоришних и филмских глумаца који су глумили у позориштима и филмовима широм Југославије, са Абдурахманом Шаљом, Фаруком Беголијем и Енвером Петровцијем, појавивши се у низу улога које су промениле историју југословенске кинематографије и оставио трага у уметничком развоју на другим местима. До краја каријере глумио је у филмским продукцијама на девет језика, укључујући балканске језике, француски, шпански, енглески и италијански.

Самиздат Б92 је 2001. објавио књигу мемоара Бекима Фехмијуа под насловом Блиставо и страшно, која описује његов живот до 1955. године, године када је постао глумац.

• На Фестивалу југословенског играног филма у Пули освојио је две узастопне награде за најбољу споредну мушку улогу, за улогу Халил-бега у филму „Рој“ (1966) и Белог Боре Перјара у „Скупљачима перја“ (1967).