Баскија

Најстарији документ о насељености ове области датира из 16. вијека и он даје основу појави баскијског национализма у посљедња два вијека.

Баскија Euskal Herria
Застава Грб
Крилатица: Zazpiak Bat
Главни град	Билбао
Службени језик	баскијски, шпански и француски
Владавина
Историја
‍
Географија
Површина	‍
— укупно	20.947 km2 (-)
— вода (%)	-
Становништво	‍
— -	- (-)
— густина	- ст./km2
Економија
Валута	-
— стоти део валуте	‍-‍
Остале информације
Временска зона	UTC
Интернет домен	‍-‍

Област је подјељена на :

• Јужну Баскију у Шпанији коју чине: аутономне заједнице Баскија и Навара, као и двије енклаве: Енклава Тревињо, дио Кастиље и Леона, и Долина Виљаверде, дио Кантабрије.
• Сјеверну Баскију у Француској коју чине: Доња Навара, Лабурд и Сул у саставу Атлантских Пиринеја.

Иако нису нужно синоними, концепт јединствене културне баскијске области која обухвата различите регионе и земље је уско повезан са политиком баскијског национализма. Област је домовина Баскима (баск. Euskaldunak), њиховом језику (баск. Euskara), култури и традицији. Баскија није ни лингвистички ни културно хомогена област, и садржи већина становништва који се не изјашњавају као Баски, као што се и у јужној Навари на попису 1996. 71% становништва није изјаснило као Баски, али се 53% изјаснило да говори баскијски језик.

• Баскија (аутономна заједница)
• Баскијци
• Баскијски језик

• Trask, Larry (1997). The History of Basque. Routledge. ISBN 978-0-415-13116-2.