Специфична топлота представља енергију потребну за подизање температуре јединичне масе за јединицу температуре.
Димензије су енергија по маси по степену а у СИ систему се изражава у јединицама Џул по килограм- келвину.
Специфична топлота (c) је величина која се користи за израчунавање енергије потребне да би се телу произвољне масе подигла температура за произвољни износ:
Промена унутрашње енергије (ΔE) тела је пропорцијална маси тела (m) и промени температуре (Δt).
Ова законитост је приближно тачна, под условом да тело не мења агрегатно стање ни фазу и да се топлотни капацитет не мења знатно у одабраном температурном интервалу.
Поред хемијског састава, специфична топлота зависи и од температуре. На температурама блиским собној та се зависност за већину примена може занемарити, међутим, у истраживањима температурска зависност се узима у обзир. Зато се за важније материјале саопштавају специфичне топлоте на разним температурама или се дају емпиријске једначине за њихово израчунавање. На ниским температурама за идеалне кристале постоје прилично тачне теорије специфичне топлоте, Ајнштајнова и Дебајева, којим се описује зависност специфичне топлоте од температуре. Специфична топлота чврстих тела осетно пада када се достигну температуре блиске апсолутној нули и тада је пропорционална трећем степену температуре.
Код гасова специфична топлота поред врсте гаса (једноатомски, двоатомски...) зависи и од тога да ли се са променом температуре код гаса одржава сталан притисак или cp) или стална запремина (cv). Гас на сталном притиску врши рад (јер тада мора да расте запремина) па је cp > cv. За идеалне гасове однос топлотних капацитета је константа и износи 5/3.
Супстанција | Агрегатно стање | Специфична топлота J/(kg·K) |
---|---|---|
Алуминијум | чврсто | 900 |
Месинг (легура Cu и Zn) | чврсто | 377 |
Бакар | чврсто | 385 |
Дијамант | чврсто | 502 |
Етанол | течно | 2460 |
Злато | чврсто | 129 |
Графит | чврсто | 720 |
Гвожђе | чврсто | 444 |
Литијум | чврсто | 3582 |
Жива | течно | 139 |
Нафта | течно | ≈ 2000 |
Вода | течно | 4186 |
чврсто (0 °C) | 2060 | |
Ваздух | гас | ≈ 786,9 |
тамо где другачије није назначено, употребљени су нормални услови |
Када се гас загрева у суду сталне запремине, има се специфична топлота гаса при константној запремини cv, а такво стање гаса карактерише изохора. Гас може да се загрева и тако да се шири задржавајући стални притисак, тада се има специфична топлота гаса при сталном притиску cp, а тако стање гаса карактерише изобара. При константној температури стање гаса је окарактерисано изотермом и тада је pV = const. Промену стања гаса без размене топлоте са околином карактерише адијабата, за коју важи pVκ = const, где је κ = cp /cv адијабатска константа. Тада је гас топлотно изолован од околине, или се процес испуштања гаса из суда врши толико брзо да нема размене топлпте са околином, као што је случај у овом експерименту. Ако се на истом гасу изврши адијабатска и изотермна промена стања гаса може да се одреди cp/cv.,,,
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Специфична топлота, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.