1. јануар — Иранска државна телевизија је објавила да је најмање 12 људи убијено у протестима који трају у тој земљи, као и да су наоружани демонстранти покушали да заузму полицијске станице и војне базе.
4. јануар — Путнички воз се сударио са камионом на прелазу у близини Крунстада (Јужна Африка), при чему је 19 људи погинуло, а више од 250 је повређено.
7. јануар — Партија националног јединства освојила је највише посланичких места на парламентарним изборима у Северном Кипру.
16. јануар — Лидер Грађанске иницијативе "Слобода, демократија, правда" Оливер Ивановић подлегао је повредама након што је на њега пуцано у Косовској Митровици. Ивановић је погођен са пет метака у груди.
Најмање 95 особа је погинуло у експлозији бомбе у возилу Хитне помоћи у Кабулу, а око 160 је повређено.
28. јануар — Најмање десет јеменских војника је убијено а 30 је рањено у борбама против сепаратиста са југа земље, широм привремене престонице Адена. Сепаратисти су заузели војну базу и неколико владиних зграда.
29. јануар — Уз снажну подршку руске авијације, сиријска војска борци су успели да преузму контролу и над стратешким важним градом Абу Духур, који се налази западно од авиобазе.
31. јануар — Сиријска арапска армија после заузимања града и војне базе Абу Духур покренула офанзиву према стратешки важном граду Саракибу.
Око 100 припадника сиријске војске погинуло је приликом напада авијације америчке коалиције за борбу против терориста у близини града Дајр ез Заур, јавила је телевизија Еј-Би-Си, позивајући се на неименовани извор.
Председник Србије Александар Вучић састао се данас са директором обавештајне службе Уједињеног Краљевства (МИ6) Алексом Јангером, који је боравио у званичној посети Србији.
Вицеканцелар АустријеХајнц-Кристијан Штрахе је боравио у посети Србији и изјавио током разговора са шефом српске дипломатије Ивицом Дачићем да је Косово део Србије и да Север Косова треба да има право на самоопредељење, а притискати Србију, која је гарант мира и стабилности у региону, да призна Косово је – погрешан пут.
Група непознатих наоружаних људи у камуфлажним униформама упала је у кијевски ресторан Сулугуни и физички је напала чидера Покрета нових снага Михаила Сакашвилија и депортовала га у Пољску.
13. фебруар — Последњих 300 преживелих терориста ИД, након пробоја из окружења САА у Хами9. фебруара, и два дана крвавих борби са супарничким терористичким групама у Идлибу положили су своје оружје.
Украјински опозиционар и бивши председник Грузије, Михаил Сакашвили стигао је у Холандију, родну земљу своје супруге, након што га је Украјина 12. фебруара протерала у суседну Пољску.
Пуцњава у Средњој школи „Стоунмен Даглас”: У нападу на средњу школу у америчком граду Паркланду који је извео бивши ученик убијено је 17 особа, док је рањено још најмање 14.
18. фебруар — Сиријска арапска армија започела велику офанзиву на Источну Гуту (предграђе Дамаска) која се од 2012. године налази под контролом побуњеника.
65 особа погинуло је када се срушио авион на југу Ирана, рекао је државној телевизији портпарол иранске авио-компаније "Асеман ерлајнс".
У ваздушним и артиљеријским нападима сиријске војске на Источну Гуту, недалеко од престонице Сирије, Дамаска, у последња 24 часа убијена је 71 особа, а рањено је 325, саопштила је Сиријска опсерваторија за људска права.
Избили су сукоби између безбедносних снага и дервиша, припадника реда гонабади, који су се окупили испред полицијске станице у Техерану, а то се може видети на видео-снимку који је објављен на друштвеним мрежама.
Министарство одбране Израела саопштило је да је та земља успешно тестирала напредни ракетни систем одбране који има могућност да се одбрани од балистичких ракета за уништавање циљева изван атмосфере.
20. фебруар — Вулкан Синабунг на северу острва Суматра у Индонезији избацио је пепео више од 5.000 m увис, а силина ерупције разнела је и читав врх планине.
Сиријска државна телевизија објавила је снимке на којима се види како конвој провладиних бораца улази у сиријски регион под контролом Курда, Африн, како би помогли у одбрани од напада турских снага.
22. фебруар — Једна особа је страдала када је на амбасаду САД у Подгорици нешто иза поноћи бачена бомба кашикара.
Март
1. март — У обраћању председника Русије Владимира Путина политичкој, религиозној и културној елити, као и целом руском народу у московском Великом мањежу у близини зидина Кремља, први пут један руски председник је јавно говорио о најновијим ракетама његове армије које су прошле пробна гађања и ускоро ће бити на бојевом дежурству, а свој говор је илустровао филмским прилозима.
Коалиција десног центра, предвођена странком Форца Италија бившег премијера Силвија Берлусконија, освојила је прво место са 37% гласова на парламентарним изборима одржаним у недељу у Италији, на другом месту је Покрет 5 звезда са око 31%, а на трећем месту са 23% гласова следи коалиција левог центра, предвођена Демократском странком доскорашњег премијера Матеа Ренција.
На 90. додели Оскара за најбољи филм проглашена је фантастична драма Облик воде, најбољи глумац је Гари Олдман, а глумица Франсес Макдорманд.
Британска полиција је саопштила да су бивши руски двоструки агент Сергеј Скрипаљ и његова ћерка Јулија, који су у критичном стању, отровани нервним агенсом.
5. март — Олупина америчког носача авиона УСС Лексингтон пронађена је у Коралном мору.
12. март — Најмање 50 особа је погинуло у Катмандуу након што је авион бангладешке компаније „Ју-Ес Бангла” слетео са писте и запалио се.
Британска премијерка Тереза Меј изјавила је пред британским парламентом да је одговорна Москва за тровање нервним агенсом Скрипаља и његове ћерке Јулије и тражила објашњење од Руске владе до краја наредног дана.
Рок који је Тереза Меј дала Москви да објасни зашто је бивши двоструки агент Сергеј Скрипаљ отрован руским нервним агенсом на територији Велике Британије је прошао и дала рок од седам дана да 23 руских дипломата напусти ту земљу.
Лидери Велике Британије, САД, Немачке и Француске су у заједничкој изјави снажно осудили напад нервним агенсом на бившег двоструког шпијуна Сергеја Скрипаља и његову кћи Јулију, оптуживши Русију и назвавши тај чин нападом на суверенитет Велике Британије.
17. март — Руска влада одлучила је да протера 23 британских дипломата из земље, биће затворен Британски савет у Русији и повучен је споразум о поновном отварању британског конзулата у Санкт Петербургу, наведено је у саопштењу руског министарства спољних послова.
18. март — Владимир Путин убедљиво победио на председничким изборима у Русији, освојивши 76,67% гласова и обезбедио поново други мандат.
Сиријске опозиционе паравојне јединице и про-турски побуњеници уз ваздушну подршку турске авијације заузели позиције у граду Африну.
Синдикати у Француској организовали су више десетина уличних протеста широм земље, а штрајкови су значајно пореметили железнички и ваздушни саобраћај, рад школа и других јавних служби, а у Паризу демонстранти су се сукобили са полицијом.
Каталонски заговорник независности Жорди Турул није у четвртак изгласан за председника владе Каталоније након што су одбили да га подрже посланици из антикапиталистичке странке за независност ЦУП.
Украјинска служба државне безбедности ухапсила је посланицу Нађу Савченко, бившег навигатора војног хеликоптера која је постала национална хероина након боравка у руском затвору, под оптужбама за планирање војног удара.
Бивши амерички амбасадор при Уједињеним нацијама, Џон Болтон именован је за новог саветника за националну безбедност председника Доналда Трампа.
23. март — Полиција убила мушкарца који је задржао таоце у супермаркету на југозападу Француске, тврдећи да припада Исламској држави. Током талачке кризе, он је убио две особе и захтевао ослобађање из затвора Салаха Абдеслама, осумњиченог за терористичке нападе у Паризу у новембру 2015. године.
Шпанска полиција и демонстранти, који су се окупили у знак протеста због налога за хапшење прокаталонских политичара, сукобили су се у центру Барселоне. Полиција је током нереда употребила пендреке. Више од 20 особа је повређено.
25. март — Најмање 48 особа погинуло је у пожару који је захватио трговачки центар у Кемерову, индустријском граду у средишту Сибира.
По међународном налогу за хапшење који су издале шпанске власти, бивши председник шпанске покрајине Каталонија Карлес Пуђдамон притворен је на територији Немачке. Противници и присталице отцепљења Каталоније организују одвојене скупове у Барселони на којима је дошло до жестоких сукоба са полицијом.
Привремени органи власти на КиМ забранили су улазак на Косово и Метохију министрима Александру Вулину и Владану Вукосављевићу, који је требало да обиђе манастире. Померен скуп у Косовској Митровици у оквиру унутрашњег дијалога којем је требало да присуствују Марко Ђурић и Никола Селаковић, којима је претходно такође забрањен улазак на КиМ. Појачано присуство косовске полиције на путу ка Косовској Митровици.
Припадници интервентне јединице Косовске полиције привели су нешто после 17.30 сати, директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића. Заједно са Ђурићем ухапшен је и његов сарадник Жељко Јовић, који је повређен у покушају да се одупре привођењу.
14 земаља чланица ЕУ одлучило да протера руске дипломате због случаја тровања бившег двоструког шпијуна Сергеја Скрипаља у Великој Британији.
28. март — Председник Русије Владимир Путин поручио је у телефонском разговору са председником Србије Александром Вучићем да Русија једино прихвата спровођење у дело Резолуције 1244 СБ УН и да само оно што се одиграва у оквирима Резолуције 1244 може имати међународноправно дејство и међународноправни ефекат.
Међународна мировна мисија на КиМ под вођством НАТО саопштила је да обавља "очекиване провере" поводом навода да су борбени авиони Војске Србије прелетали територију општине Прешево. На друштвеним мрежама су се појавили и снимци авиона у ниском лету.
29. март — Председник Србије Александар Вучић разговарао је вечерас телефоном са председником ТурскеРеџепом Тајипом Ердоганом, који је нагласио да високо цени хладнокрвну и мудру реакцију Вучића и власти у Србији поводом тешког инцидента и напада које су приштинске власти извеле на северу КиМ.
Тенкови и авиони војске Израела бомбардовали су објекте Хамаса на територији појаса Газе.
31. март — Преко 38.000 милитаната са породицама напустило је насеље Арбил и пребачено је у провинцију Идлиб, саопштило је руско Министарство одбране, дан након што је јуче постигнута сагласност са лидерима оружаних групација да ће напустити предграђе Дамаска.
Тензије које су јуче настале због наплате путарине на националном путу који спаја Приштину и Тирану данас су прерасле у тучу између полиције и грађана Албаније. Из Тиране су на овај протест позвани и грађани са Косова.
Грађани незадовољни одлуком Градског већа да нишки аеродром "Константин Велики" уступи држави на управљање без икакве накнаде протестовали су данас у Нишу.
6. април — Некадашња јужнокорејска председница Парк Гун-хје осуђена је на 24 године затвора због корупције, злоупотребе власти, изнуде, присиле и других оптужби.
7. април — У Сирији дошло до нових напада хемијским оружјем у Источној Гути (источном предграђу Дамаска) која је остала последња енклава сиријских побуњеника.
8. април — Партија Фидес актуелног мађарског премијера Виктора Орбана апсолутни је победник парламентарних избора у тој земљи.
8. јун — У неколико градова у Србији око сат времена организовани су протести за које су се људи одлучили због пораста цена горива. Протести су потрајали седам дана без резултата.
10. јун — Протести против високих цена горива у Србији прелили се на БиХ и Црну Гору. Током протеста у БиХ, блок М 17 је блокиран, док су путеви у Сарајеву, Тузли, Бања Луци и другим градовима блокирани истовремено. Било је протеста у неколико градова у Црној Гори, али није било гужве у саобраћају.
На самиту САД и Северне Кореје у Сингапуру, двојица лидера Доналд Трамп и Ким Џонг Ун су потписали декларацију којом обе стране најављују преговоре чији је циљ денуклеаризација Корејског полуострва и нормализација међусобних односа.
13. јун — Снажна олуја праћена грмљавином великим падинама и градом, погодио је центар Ужица пре пола сата, као и шире подручје око овог града. Јако невреме је погодило велики део Србије.
Обележено 100 година односа Србије и САД. Администрација САД изашла са предлогом о подели Косова и Метохије на север и југ као коначно решење Српско-Албанског сукоба.
Најмање 37 људи погинуло је приликом урушавања кућа и у поплавама изазваним монсунским кишама на северу Индије.
29. јул — Најмање 14 људи је погинуло, а 164 повређено у земљотресу јачине 6,4 јединице Рихтерове скале на туристичком индонежанском острву Ломбок.
Председник Србије Александар Вучић заказао је за дан касније у 8 часова седницу Савета за националну безбедност, потврђено је РТС-у.
4. август — Неколико џипова америчких војних снага из састава Кфора више од 13 сати били су на простору језера Газиводе. Војници кажу да је реч о редовним војним вежбама у оквиру планираних активности. Подручје око језера надлетао је и хеликоптер Кфора.
5. август — Припадници америчких војних снага из састава Кфора потпуно су се повукли са простора језера Газиводе.
6. август — Немачка канцеларка Ангела Меркел припремила је план за Косово и Метохију који предвиђа формирање “Заједнице српских општина плус”, верификацију стања на терену, као и одржавање референдума о отцепљењу у ЗСО после 20 година позивајући се на тврдње неименованих извора у Европској народној партији (ЕПП).
9. август — Председник Србије Александар Вучић је изјавио да се залаже за разграничење са Албанцима.
29. август — Фудбалери Црвене звезде први пут у историји играће у групној фази Лиге шампиона, пошто су у Салцбургу одиграли 2:2 са шампионом Аустрије. Голове су постигли Бен 2 (Црвена звезда) и Дабур 2 (Салцбург).
4. септембар — Сиријске арапске и Руске ваздухопловне снаге започеле су свој велики напад на покрајину Идлиб.
5. септембар — У београдском Медија центру представљен је Меморандум о сарадњи на вишеструким кретањима и удружењима грађана који ће у будућности бити под називом "Чувари Србије 1244". Председница покрета Живим за Србију др Јована Стојковић је и председница новооснованог савеза, док су потпредседници магистар Саша Мирковић - Покрет "Цела Србија" и др Драган Петровић - Српски Саборни покрет "Србобран".
Министар одбране Александар Вулин казао је да се у овом тренутку у околини Дренице, куда председник Србије Александар Вучић треба да прође до села Бање, оде у посету, на пет места пуца, да то чине наоружани ветерани терористичке ОВК и да за то одговорност сноси Кадри Весељи.
Најмање 850 особа је погинуло на индонежанском острву Сулавеси након цунамија изазваног земљотресом јачине 7,5° Рихтерове скале.
30. септембар — У Македонији је одржан референдум са питањем "Да ли сте за чланство у ЕУ и НАТО, уз прихватање споразума о имену између Републике Македоније и Грчке". Подаци показују да је гласало испод 37% уписаних бирача и није постигнута неопходна излазност да би данашњи референдум успео (50% + 1). "За" гласало 91,25% изашлих.
17. октобар — Најмање 18 људи је погинуло, а 50 повређено у снажној експлозији импровизоване бомбе и оружаном нападу који је извршио студент на факултету у Керчу на Криму.
19. октобар — Собрање Републике Македоније двотрећинском већином усвојило је одлуку о приступању уставним изменама којим омогућавају промену имена државе у Република Северна Македонија.
Прошао један век од кад су представници аустроугарске војске потписали су у Падови капитулацију у Првом светском рату, што је био последњи државни акт 700-годишње Хабзбуршке монархије.
Самопроглашена Република Косово увела је царине од 10% за робу која је увезена из Србије и Босне и Херцеговине, што је знак незадовољства владе са Приштином о односима ове двије државе са статусом Косова.
7. — 11. новембар — Србија стогодишњицу победе у Првом светском рату обележила великом војном вежбом "Век победника", која се одвија на 10 локација широм земље у којој учествује 8.000 припадника Војске Србије са 645 борбених система.
11. новембар — У Паризу обележено 100 година од завршетка Првог светског рата, а своје присуство потврдило је више од 80 шефова држава и влада земаља учесница Великог рата, али и високи представници УН, европских институција и других међународних делегација.
20. новембар — Приштински захтев за пријем такозваног Косова у Интерполу није прихваћен ни у првом или другом кругу гласања на седници одржаној данас, чиме се одбија четврта апликација за чланство у тој међународној полицијској организацији.
21. новембар — Влада самопроглашене републике Косово је увела нову тарифу од 100 процената за производе из Србије и Босне и Херцеговине у циљу јачања домаће производње, економије и државности Косова. Шефица ЕУ дипломатије Федерика Могерини затражила је од Приштине да одмах укине одлуку о повећању пореза на робу из Србије, те указала да је та мера како повреда ЦЕФТА, тако и Споразума о стабилизацији и придруживању ЕУ и Косова.
22. новембар — Председник Србије Александар Вучић у разговору са представницима Срби са Косова и Метохије и истакао да их неће оставити на милост и немилост и додао да је Кфор зауставио јединице Росу када су кренули ка северном делу Космета.
23. новембар — Специјалне снаге косовске полиције на северу Косовске Митровице ухапсиле у јутарњим сатима четворицу Срба и одредили им притвор од 48 сати након чега су се чули пуцњи и сирене за опасност.
Одржани једночасовни протести Срба на Косову и Метохији због увођења такси на српску робу.
Након што су службеници кабинета председавајућег Председништва БиХ Милорада Додика испред његове канцеларије у згради Председништва БиХ поставили заставу Републике Српске, она је уклоњена на захтев кабинета Шефика Џаферовића с обзиром да се ради о заједничким просторијама.
24. новембар — Аустријски вицеканцелар Хајнц-Кристијан Штрахе предложио је да Аустрија буде иницијатор за мировну конференцију за решавање питања Косова и поновио своју подршку идеји размене територија.
У Паризу је дошло до насиља и сукоба између полиције и учесника протеста против повећања пореза на гориво – демонстранти су полицију гађали камењем и другим предметима, а полиција је одговорила употребом сузавца и водених топова.
25. новембар — Инцидент у Керчком мореузу — Украјинска морнарица објавила да је послала два мала артиљеријска брода и брод тегљач из луке Одеса до луке Маријупољ преко Азовског мора.
Украјински бродови „Бердјанск“ „Никопољ“ и „Јани Капу“, који су пресекли границу са Русијом, задржани су, против њих је употребљено оружје и том приликом су рањена три украјинска морнара.
Небојша Медојевић, један од лидера Демократског фронта (ДФ), ухапшен је недуго након што је у Скупштини Црне Горе усвојена Резолуција којом су одлуке Подгоричке скупштине из 1918. године проглашене ништавним.
Апелационо веће Суда БиХ изрекло је ослобађајућу пресуду Насеру Орићу и Сабахудину Мухићу, који су се у поновљеном поступку теретили за злочин над ратним заробљеницима на подручју Сребренице и Братунца.
Децембар
1. децембар — Током масовних протеста који су погодили Француску у повређене су 133 особе, а ухапшено је 412, док су 4 особе погинуле саопштила је полиција у тој земљи.
2. децембар — Француски председник Емануел Макрон одржао је ванредни састанак са премијером и министром унутрашњих послова и обећао да ће одговарати они који су учествовали у ширењу насиља и наношењу штете.
3. децембар — Председник Француске Емануел Макрон замолио је да, због ситуације у Француској и проблема са којима се суочава на унутрашњем плану, његова посета Београду буде одложена на неколико недеља.
Премијер самопроглашене државе Косово Рамуш Харадинај најавио је да ће 14. децембра на скупштинско разматрање ставити формирање Војске Косова.
4. децембар — Влада Француске објавила суспензију такси на гориво које су биле окидач за масовне протесте широм земље објавио је премијер Француске Едуард Филип.
6. децембар — Велики скандал у Француској привукао пажњу светских медија где је полиција постројила 153 средњошколаца клечећи, међу којима најмлађи имају само 12 година.
У Тулузу и другим Француским градовима настављени насилни протести жутих прслука против председника Емануела Макрона.
8. децембар — Центар Париза блокиран је због нових жестоких антивладиних демонстрација покрета „жутих прслука“. Ухапшено 548 људи, а 272 особе су задржане у полицији, док је истовремено током протеста "жутих прслука" у Бриселу превентивно ухапшено око 70 особа.
10. децембар — Председник Француске Емануел Макрон признао је да је земља у стању економског ванредног стања после насилних демонстрација које трају већ недељама и најавио повећање минималца за 100 евра месечно, почевши од маја2019. године. Он је обећао и укидање пореза на прековремени рад и увођење пореских олакшица за све грађане који зарађују мање од 2.000 евра месечно.
Високомобилна вишенаменска војна возила „хамви“ стигла су из САД на Косово и очекује се да ће бити на располагању Оружаним снагама Косова, објавила је телевизија РТК2.
Британска премијерка Тереза Меј одложила је гласање заказано за уторак увече у парламенту о споразуму са ЕУ о брегзиту, рекавши да намерава да оде у Брисел како би усагласила појединачна питања о договору.
11. децембар — Представнички дом Конгреса САД једногласно је усвојио резолуцију о увођењу санкција због изградње гасовода „Северни ток 2“, а тај документ такође позива америчког председника да подржи европску енергетску безбедност кроз диверсификацију тржишта и смањење зависности од Русије.
У близини Божићног вашара у Стразбуру на истоку Француске десила се пуцњава, саопштили су француски медији, позивајући се на полицију и хитне службе.
14. децембар — Косовски парламент усвојио је пакет од три закона — закон о косовским безбедносним снагама, закон о служби у косовским безбедносним снагама и закон о министарству одбране. Тиме је омогућена трансформација косовских безбедносних снага у косовску војску.
Сенат САД једногласно је усвојио резолуцију у којој је саудијски принц Мохамед бин Салман означен као особа одговорна за убиство саудијског новинара Џамала Кашогиџија.
15. децембар — На протесту покрета „Жути прслуци“ у Паризу дошло до сукоба полиције и демонстраната. Укупно је приведено 85 особа.
У Београду одржан други протест грађана и дела опозиције против насиља „Стоп крвавим кошуљама“, који је почео као одговор на напад на лидера Левице СрбијеБорка Стефановића и двојицу његових сарадника у Крушевцу, завршен је око 20 часова.
Председник СрбијеАлександар Вучић у реплици, након што су представници земаља чланица СБ УН завршили своја излагања о формирању косовске војске рекао је да нико није успео да наведе ниједно правило на основу којег је основана косовска војска.
21. децембар — У судару путничког воза и аутобуса недалеко од Ниша погинуло 5, а 26 особа повређено.
Шпански премијер Педро Санчез и чланови његовог кабинета стигли су данас у палату у центру Барселоне, где ће одржати недељни састанак, упркос протестима сепаратиста због одлуке централне владе да данас заседа у каталонској престоници. У Барселони жестоки сукоби демонстраната и полиције.
Савет Европе одлучио је да продужи економске санкције Русији на пола године, наведено је у саопштењу тог европског тела.
Град величине тениских лоптица уништио је куће и хиљаде аутомобила у Сиднеју.
Шести протест „жутих прслука“. Полиција користила водене топове и сузавац за растеривање учесника протеста „жутих прслука“ на Јелисејским пољима у Паризу.
24. децембар — Опсерваторија планине Етна саопштила је да овај активан сицилијански вулкан избацује лаву и пепео из нове пукотине услед необично високог нивоа сеизмичке активности.
27. децембар — Влада Црне Горе утврдила Предлог закона о животном партнерству истополних парова који геј особама даје иста права као и хетеросексуалним паровима.
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article 2018, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses. ®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.