Разликујемо еклектицизам симултани, синтетски и формалан.
Симултани еклектицизам је еклектицизам који се развио углавном од 1830. године у којем поједини елементи стоје једни уз друге и којега је су положили немачки архитекти Карл Фридрих Шинкел, Фридрих фон Гартнер и Лео фон Кленце.
Синтетски еклектицизам је друга фаза овог стила који се труди да смири опозиционе стилове уз спајање у једну целину. Овај начин се развијао у Аустрији, Немачкој и Француској и можемо га сматрати за несавршену композицију за разлику од добрих експеримената у постмодернистичкој архитектури где се овај начин употребљава као израз посебног погледа на архитектуру а не као манипулације са историјским вредностима у архитектури.
Последња фаза еклектицизма је формални еклектицизам који наглашава стил лепих уметности. Био је у употреби нарочито у САД. У Европи се он јавља на прелому 19. и 20. века за потребе изградње репрезентативних објеката и луксуза који резултује у примени и коришћењима историзујућих стилова.
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Архитектура еклектицизма, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses. ®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.