Base Skakanje

Većina BASE skakača dolazi iz redova padobranaca koji inače skaču iz vazduhoplova.

BASE je engleska skraćenica za Building (zgrada), Antenna (antena - stub), Span (most, luk, kupola), i Earth (stijena ili neka druga prirodna formacija), i ukazuje na to sa kojih objekata BASE padobranci obavljaju svoje skokove.

U brojnim državama ova vrsta padobranstva je zabranjena, tako da brojni skakači padobranski skok izvode protivzakonito, zbog čega bivaju hapšeni i kažnjavani. Zato mnogi BASE skakanje svrstavaju u ekstremni oblik padobranstva.

 

 

BASE skakanje se izvodi uz pomoć posebno oblikovanog padobrana, i posebnog načina slaganje padobrana. Padobranac sa sobom ne nosi rezervni padobran. S obzirom na relativno male visine sa kojih BASE skakači izvode skok rezervni padobran je nepotreban, pa čak može biti i opasan, zbog mogućnosti umotavanja u kupolu ili veze padobrana i kratkoće vremena za odbacivanja glavnog padobrana i „punjenje“ kupole rezervnog padobrana nakon odbacivanja glavnog padobrana.

U poslednje vreme skokovi se izvode uz pomoć specijalno oblikovanog odela u obliku krila, sačinjenog od platna koje spaja ruke sa trupom i prostor između nogu, tako da kada ispruže udove, skakač formira neku vrstu krila pomoću kojih može manevarisati. I dok je u slobodnom skoku odnos klizanja približan odnosu 1 (za svaki metar u padu skakač se kreće manje od jednog metra horizontalno u odnosu na tačku skoka), a sa ovim odelom moguće je postići da taj odnos bude 4. Sa ovim odelima, osećaj brzine je bolji od onog u slobodnom pada i ako je sam skok manje akrobatski, a mogu se izvesti i spektakularni manevri sličnim onima koji izvode ptice u letu.

 

Iako je ova vrsta skakanja, za mnoge, relativno mlada ona je praktično najstariji disciplina u padobranstvu. To potvrđuje činjenica da je oko 1615. ili 1616. hrvat Faust Vrančić objavio je crtež četvorougaonog padobrana, i kao 65-godišnjak, teško bolestan i nedugo pre smrti - sa padobranom sopstvene konstrukcije izveo prvi uspešan skok (u zavisnosti od izvora) sa zvonika Bazilike sv. Marka u Veneciji ili sa 86 metara visokog zvonika katedrale svetoga Maritna u Bratislavi.

Do 1980. godine samo nekoliko ljudi skakalo je klasičnim padobranom i to samo sa pojedinih vrsta objekata. Među prvima, koji su uspešno skočili sa sva četiri BASE objekta (most, antena, litica i visoka zgrada) bili su Carl Boenish i njegova supruga Jean Boenish

Sa druge strane, treba naglasiti da je istorija padobranstva započela skakanjem sa objekta, zbog nedostataka odgovarajućih vazduhoplova za tu namenu:

• 1912. Austrijanac Franz Reichelt (poznat i kao „Šišmiš“), skočio je sa Ajfelovog tornja padobranom sopstvene konstrukcije. Skok se nažalost tragično završio.
• 1963. Hartmut Huber iz Minhena skočio je pet puta sa već otvorenim padobranom.
• 1965. Erich Felbermayr iz Velsa skočio je sa litice u Dolomitskim Alpima.
• 1966. Wolf Weitzenböck takođe je skočio sa jedne od stena u Dolomitima.
• 1970. Berthold Rubin iz Kelna skočio je sa mosta Europabrücke kod Insbruka, visokog 190 metara..
• 1975. Owen Quinn skočio je sa zgrade Svetskog trgovinskog centra u Njujorku.
• 1981. Phil Smith i Phil Mayfield bili su prvi padobranci na svetu koji su skočili sa svih BASA objekata, u četiri zajednička skoka.
• 1982. Klaus Heller iz Minhena skočio je sa mosta Kochertalbrücke, visokog 185 metara.
• 1984. Rainer Nowak skočio je sa Olimpijskog tornja u Minhenu. Otprilike u isto vreme BASE skokovi su izvedeni i sa Trollveggen u Norveškoj.
• 2008 je po prvi put prvenstvo iz BASE skakanja održano u Španiji sa Gran Hotel Bali u Benidormu uz učešće više od 30 skakača iz svih krajeva sveta. U Španiji se nastavlja manifestacija Gran Hotela Bali pod nazivom BASE JUMP Extreme World Championship u produkciji Pixiona.

U Sjedinjenim Američkim Državama svake godine u oktobru (uvek treće subote u mesecu) organizuje se najverovatnije najveći legalni događaj BASE skakanja na svetu: „Brige day“ (Most Dan) u Zapadnoj Virdžiniji: Most sa koga se skače nalazi se u Parku prirode i skokovi su dopušteni samo u okviru određenog vremenskog perioda - od devet ujutro do tri popodne.

• BASE skakanje od 2006. godine ima ukupnu stopu smrtnost koja se procenjuje na oko jedan smrtni slučaj na šezdesetak skakača.
• Proučavanjem rezultat 20.850 BASE skokova sa istog mesta (Kjerag masiva u Norveškoj) evidentirano je devet smrtnih slučajeva u periodu od 11 godina 1995—2005, ili 1 smrtni slučaj na svakih 2.317 skokova.
• Međutim, evidentirano je da je na tom mestu, 1 od svakih 254 skokova u tom razdoblju rezultovao nesmrtronosnom nesrećom.
• BASE skok je jedan od najopasnijih rekreativnih aktivnosti u svetu, sa stopom smrtnosti i povreda koja je do 43 puta veća od skokova padobranom iz vazduhoplova.

 

• Kjerag, Norveška
• Ściana Troli, Norveška
• Engelberg, Švajcarska
• Lauterbrunnental, Švajcarska
• El Capitan, SAD
• Glacier Point, SAD
• Half Dome, SAD
• New River Gorge Bridge, SAD
• Anđeoski voodopad, Venecuela
• Jungfrau, Švajcarska