72 Дана

године коју је режирао Данило Шербеџија, као свој први дугометражни играни филм у хрватско-српској копродукцији.

72 дана
Филмски постер
Изворни наслов	72 дана
Жанр	црна комедија
Режија	Данило Шербеџија
Сценарио	Данило Шербеџија
Продуцент	Иван Малоча Предраг Јаковљевић Весна Морт Дејан Вражалић
Главне улоге	Раде Шербеџија Богдан Диклић Мира Бањац Крешимир Микић Живко Аночић
Музика	Мирослав Тадић
Сценограф	Марио Ивезић
Сниматељ	Саша Рендулић
Монтажа	Ивана Фумић
Продуцентска кућа	Интер филм Загреб Хрт Ванс Београд
Година	2010.
Трајање	92 минута
Земља	Хрватска, Србија
Језик	српскохрватски
IMDb веза

Филм је своју премијеру у Хрватској имао 20. јула 2010. године на Филмском фестивалу у Пули, а у Србији 23. августа 2010. године на Филмским сусретима у Нишу.

  Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Америчка пензија деда Ђурђа, коју прима његова удовица Неђа је једини извор прихода за личку породицу Париповић. Након што баба изненада умре, њихова егзистенција је озбиљно угрожена, па глава породице Мане, заједно са сином Тодором и братом Јојом смишља занимљив план: заменити бабу!

Мане је одлучан да спроведе наум у дјело па макар морао с пута померити радозналог сусједа Милу, не одвећ заинтересованог локалног полицајца, пијаног поштара па чак и чланове властите породице.

С идејом су сви одушевљени осим Бранка, Јојиног сина, коме је једина жеља са дјевојком Личом побјећи што даље од њих. Он има и још један проблем. Пронашли су га каматари због којих се и сакрио у овај крбавски засеок.

Сценарио за „Седамдесет и два дана“ Данило Шербеџија је написао још 1999. године. Написао је сценарио за филм у коме кроз црни хумор предочава специфичан лички менталитет. Прича је инспирисана анегдотом коју је чуо у мариборској касарни, када му је један војник рекао да његова породица не ради ништа друго осим што брине да им баба што дуже живи, јер добија америчку пензију.

У филму је Лика изабрана као окружење, а Личани као ликови. Данилова породица потиче из Лике, а Раде је ту и рођен. Једна од две куће у којој је филм сниман је кућа Радетовог ујака у којој се Радетова мајка родила.