25. Фебруар: датум

фебруар (25.02) је 56. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 309 дана (310 у преступној години).

• 139 — Римски император Хадријан је усвојио Антонина Пија, фактички га прогласивши својим наследником.
• 493 — Одоакар је предао Равену после трогодишње опсаде и сложио се да преговара о миру са Теодориком Великим.
• 1570 — Папа Пије V екскомуницирао је енглеску краљицу Елизабету I због њене подршке протестантизму и англиканској цркви.
• 1784 — Основана прва болница на Балкану - данас клиничко-болнички центар „Земун“.
• 1797 — Пуковник Вилијам Тејт и његових 1000-1500 војника се предало након последње инвазије Велике Британије.
• 1815 — По налогу Сулејман-паше Скопљака, убијен Станоје Стаматовић, познат као Станоје Главаш, српски војвода из Првог српског устанка, хајдук и борац против Турака.
• 1885 — Немачка је анектирала Тангањику и Занзибар.
• 1921 — Црвена армија је напала Грузију, заузела Тбилиси и прогласила нову Грузијску ССР..
• 1948 — Принудивши премијера Едварда Бенеша да прихвати оставке некомуниста у влади, комунисти су у Чехословачкој преузели власт.
• 1954 — Египатски председник Мухамад Нагиб, принуђен да поднесе оставку, а сву власт је као премијер и председник Револуционарног савета преузео Гамал Абдел Насер,
• 1956 — На завршетку 20. конгреса Комунистичке партије СССР, Никита Хрушчов прочитао је Тајни реферат, у којем је изложио последице Стаљинове владавине и култа личности.
• 1964 — Победом над Сонијем Листоном у Мајамију, Касијус Клеј, од 1965. Мухамед Али, постао је први пут првак света тешке категорије у боксу.
• 1968 — Јужнокорејски војници су убили 135 ненаоружаних становника села Ха Мај у јужновијетнамској покрајини Кванг Нам.
• 1972 — Совјетски васионски брод „Луна 20" вратио се на Земљу са узорцима Месечевог тла.
• 1974 — Проглашен задњи Устав Социјалистичке Републике Србије.
• 1986 — Филипински председник Фердинанд Маркос, поднео оставку под притиском побуњеног народа, војног врха, и уз подстицај САД које су дотада подржавале његову диктаторску владавину.
• 1991 — Ирачка ракета скад је погодила, у Заливском рату, касарну америчких маринаца код саудијског града Дахран, при чему је погинуло 28 војника, а већи број је рањен.
• 1993 — Ким Јонг Сам је преузео дужност председника Јужне Кореје као први цивил на челу те азијске државе после 32 године.
• 1994 — Јеврејски насељеник Барух Голдштајн убио је из аутоматске пушке и бомбама 43 муслиманска верника у џамији у Хеброну, на окупираној Западној обали, после чега је на истом месту претучен до смрти.
• 2000 — Међународни црвени крст саопштио да је још увек непозната судбина око 3.000 људи са Косова несталих за време сукоба српских снага безбедности и косовских Албанаца 1998-99. и да међу несталим лицима највише има косовских Албанаца.
• 2000 — Најмање 45 људи погинуло је када је експлодирала бомба у аутобусу на фериботу који је пловио према луци Озамис на јужним Филипинима.
• 2003 — У експлозији бомби у колумбијском конзулату и шпанској амбасади у Каракасу (Венецуела), повређено је пет особа. Експлозије су уследиле два дана после оптужби за мешање у унутрашње послове Венецуеле, које је председник те земље Хуго Чавез Фриас изнео на рачун Шпаније и Колумбије.

• 1841 — Пјер Огист Реноар, француски сликар. (прем. 1919)
• 1873 — Енрико Карузо, италијански оперски певач. (прем. 1921)
• 1937 — Том Кортни, енглески глумац.
• 1943 — Џорџ Харисон, енглески музичар и музички и филмски продуцент, најпознатији као гитариста групе The Beatles. (прем. 2001)
• 1949 — Амин Малуф, либански писац.
• 1950 — Јурица Јерковић, хрватски фудбалер. (прем. 2019)
• 1953 — Хосе Марија Аснар, шпански политичар, председник Владе Шпаније (1996—2004).
• 1966 — Теа Лиони, америчка глумица и продуценткиња.
• 1969 — Етијен де Креси, француски ди-џеј и музички продуцент.
• 1971 — Шон Астин, амерички глумац, редитељ и продуцент.
• 1971 — Данијел Паутер, канадски музичар.
• 1976 — Рашида Џоунс, америчка глумица.
• 1980 — Антонио Беркс, амерички кошаркаш.
• 1982 — Лена Ковачевић, српска музичарка.
• 1982 — Флавија Пенета, италијанска тенисерка.
• 1983 — Едуардо Алвес да Силва, бразилско-хрватски фудбалер.
• 1988 — Иван Иванов, бугарски фудбалер.
• 1989 — Милан Бадељ, хрватски фудбалер.
• 1994 — Јуџини Бушард, канадска тенисерка.
• 1995 — Марио Хезоња, хрватски кошаркаш.
• 1997 — Изабел Ферман, америчка глумица.
• 1999 — Ђанлуиђи Донарума, италијански фудбалер.

• 1634 — Албрехт Валенштајн, бохемски војсковођа и политичар (рођ. 1583)
• 1723 — Кристофер Рен, енглески архитекта (рођ. 1632)
• 1785 — Павле Јулинац, српски историчар и књижевник (рођ. 1731. или 1732)
• 1815 — Станоје Главаш, српски војвода. (рођ. 1763)
• 1888 — Јосиф Панчић, српски ботаничар и природњак (рођ. 1814)
• 1899 — Паул Јулијус фон Ројтер, оснивач британске новинске агенције Ројтерс. (рођ. 1816)
• 1983 — Тенеси Вилијамс, амерички писац. (рођ. 1911)
• 2001 — Сер Доналд Бредман, најпознатији играч крикета (рођ. 1908)
• 2003 — Алберто Сорди, италијански комичар и режисер. (рођ. 1920)
• 2012 — Ерланд Јозефсон, шведски позоришни и филмски глумац. (рођ. 1923)
• 2013 — Милан Велимировић, велемајстор проблемског шаха, репрезентативац. (рођ. 1952)
• 2014 — Пако де Лусија, шпански гитариста и музичар (рођ. 1947)
• 2017 — Бил Пакстон, амерички глумац и режисер (рођ. 1955)
• 2020 — Мирољуб Трошић, српски аматерски филмски глумац (рођ. 1948)

• Српска православна црква прославља:
  • Светог Мелетија - архиепископа антиохијског
  • Светог Алексија - митрополита московског
  • Преподобну Марију
  • Свети Антоније - патријарха цариградског
  • Свету Калију