22. Март: датум

март (22.03) је 81. дан у години по грегоријанском календару (82. у преступној години). До краја године има још 284 дана.

• 238 — Гордијан I и његов син Гордијан II проглашени у Картагини за цареве против легитимног римског цара Максимина I Трачанина.
• 1312 — Папа Климент V укинуо француски монашки витешки ред Темплара.
• 1622 — Индијанци су убили око 350 белих насељеника у Вирџинији. То се сматра првим индијанским масакром над европским колонистима у Северној Америци.
• 1794 — Парламент Велике Британије је усвојио Закон о маркама, који је захтевао да многи штампани материјали у Тринаест колонија носе фискалне марке.
• 1794 — Конгрес САД усвојио закон којим се америчким бродовима забрањује превоз црних робова из Африке у Америку.
• 1848 — Побуњена Венеција прогласила независност од Аустрије.
• 1895 — Пионири филма браћа Огист и Луј Лимијер демонстрирали су у Паризу први пут покретне слике, употребивши целулоидну траку.
• 1904 — У лондонском листу "Дејли илустрејтид Мирор" објављена, на насловној страници, прва новинска фотографија у боји.
• 1917 — САД прве признале привремену владу Александра Керенског, успостављену након Фебруарске револуције којом је свргнута монархија у Русији.
• 1919 — Летом између Париза и Брисела једном у седмици, успостављена је прва авионска међународна линија у свету.
• 1945 — Египат, Ирак, Јордан, Либан и Сирија основали су у Каиру Арапску лигу.
• 1979 — Припадници ИРА убили су у Хагу британског амбасадора у Холандији Ричарда Сајкса.
• 1980 — Највиша индијска награда "Драгуљ Индије", уручена је мисионарки Мајци Терези.
• 1983 — Кандидат Лабуристичке партије Хаим Херцог изабран је за председника Израела.
• 1991 — Ирак је ослободио 1.150 Кувајћана заробљених током Заливског рата и затражио да се убрза пуштање на слободу 60.000 заробљених Ирачана.
• 1992 — На другим вишепартијским изборима у Албанији убедљиво је победила Демократска странка, чиме је окончана владавина комуниста и њихових наследника.
• 1995 — Руски космонаут Валериј Пољаков вратио се на Земљу после 437 дана проведених на свемирској станици Мир, поставивши рекорд за најдужи лет у свемир.
• 1996 — Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио тројицу босанских Муслимана и једног босанског Хрвата за убиства, тортуре и злостављање Срба 1992. у логору Челебићи код Коњица. То су биле прве оптужнице за злочине над Србима почињене током Босанског рата.
• 2001 — САД су донеле одлуку о протеривању око 50 руских дипломата под сумњом да су се бавили шпијунажом. Русија узвратила протеривањем четворице америчких дипломата.
• 2002 — Врховни суд Велике Британије уважио је молбу жене, квадриплегичара и дозволио да се апарати који је одржавају у животу искључе, чиме је по први пут у Енглеској нека особа добила право да умре.
• 2004 — У ракетном нападу израелске војске убијен је духовни вођа и оснивач радикалног палестинског покрета Хамас Шеик Ахмед Јасин, након што је изашао из џамије у Гази. У том нападу погинуло је још седам особа.
• 2006 —
  • Југозападну Србију погодио земљотрес јачине 4,5 степени Рихтерове скале. опширније
  • Поплаве, клизишта и одрони угрожавају бројна насеља и путеве у Србији. Најтежа је ситуација на подручју Богдања. На територији општине Трстеник проглашено је стање елементарне непогоде. опширније
• 2016 — У терористичком нападу у Бриселу погинуло је 35 особа и најмање 250 рањено.

• 1599 — Антонис ван Дајк, фламански сликар. (прем. 1641)
• 1912 — Карл Малден, амерички глумац. (прем. 2009)
• 1923 — Марсел Марсо, француски глумац и пантомимичар. (прем. 2007)
• 1928 — Вељко Булајић, југословенски редитељ и сценариста. (прем. 2024)
• 1930 — Стивен Сондхајм, амерички композитор и текстописац. (прем. 2021)
• 1931 — Бартон Рихтер, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1976). (прем. 2018)
• 1931 — Вилијам Шатнер, канадски глумац, редитељ, сценариста, продуцент, писац и певач.
• 1935 — М. Емет Волш, амерички глумац и комичар. (прем. 2024)
• 1935 — Леа Периколи, италијанска тенисерка, ТВ водитељка и новинарка.
• 1936 — Бранко Миљуш, српски сликар и графичар. (прем. 2012)
• 1941 — Бруно Ганц, швајцарски глумац. (прем. 2019)
• 1943 — Џорџ Бенсон, амерички музичар.
• 1948 — Ендру Лојд Вебер, енглески композитор.
• 1950 — Горан Бреговић, српски музичар.
• 1952 — Милан Штрљић, хрватски глумац.
• 1955 — Лена Олин, шведска глумица.
• 1960 — Бојан Печар, српски музичар, најпознатији као басиста групе Екатарина Велика. (прем. 1998)
• 1962 — Владо Чапљић, босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер.
• 1964 — Слободан Скерлић, српски сценариста и редитељ.
• 1966 — Макс Рихтер, енглески композитор и пијаниста.
• 1966 — Брајан Шо, америчко-немачки кошаркаш.
• 1970 — Андреас Јонсон, шведски музичар.
• 1972 — Шон Бредли, америчко-немачки кошаркаш.
• 1975 — Марко Гверо, српски глумац.
• 1975 — Јиржи Новак, чешки тенисер.
• 1975 — Кол Хаузер, амерички глумац и продуцент.
• 1976 — Рис Видерспун, америчка глумица и продуценткиња.
• 1979 — Ида Престер, хрватска музичарка и ТВ водитељка.
• 1980 — Никола Јановић, црногорски ватерполиста.
• 1992 — Џеси Ендруз, америчка порнографска глумица и модел.
• 1992 — Валтер Таварес, кошаркаш са Зеленортских Острва.
• 1995 — Ник Робинсон, амерички глумац.
• 1998 — Паола Андино, америчка глумица.
• 1998 — Вања Вучићевић, српски фудбалер.

• 1832 — Јохан Волфганг Гете, немачки писац (рођ. 1749)
• 1934 — Недељко Кошанин, ботаничар, управник Ботаничке баште у Београду, академик (рођ. 1874)
• 1994 — Волтер Ланц, пионир анимираног филма, добитник Оскара (рођ. 1900)
• 2001 — Вилијам Хана, амерички цртач цртаних филмова (рођ. 1910)
• 2005 — Кензо Танге, јапански архитекта (рођ. 1913)
• 2012 — Александар Црнобрња, шахиста, судија и шаховски радник (рођ. 1947)
• 2016 — Роб Форд, канадски политичар и градоначелник Торонта (рођ. 1969)

• Међународни празници
  • Светски дан воде
  • Светски дан пантомиме
• Српска православна црква слави:
  • Светих Четрдесет Мученика у Севастији
  • Преподобног Филорома исповедника
  • Светог Кесарија